У данима када православни вјерници посте Часни Пост, ишчекујући свијетли дан празника Васкрсења Христовог, над нама су се надвили облаци страха и зебње, јер све што се данас дешава подсјећа нас на вријеме које не памтимо по добру.

Вријеме деведесетих година минулог стољећа злокобно нас подсјећа да зло не мирује. Зато је на свакоме од нас да том злу не одговори злом, већ да свака наша ријеч буде ријеч мира, братске љубави и међунационалног поштовања; да свако наше дјело буде дјело мира, дјело којег се нећемо стидјети ни у времену ни у вјечности.

Зато је важно да разговарамо са онима који другачије мисле, желе и осјећају, јер, иако, можда, различитих погледа на будућност ове благословене земље, ми смо најпречи једни другима. Наша различитост не смије бити узрок страху и подјелама, већ треба бити повод да још боље упознамо једни друге, да заједно пребродимо свјетске геополитичке олује, јер царства ће доћи и проћи, а ми ћемо, кад тамни облаци мину, опет остати сами на истој земљи, под истим небом.

Тешко је у овој земљи Србима без Бошњака и Хрвата, баш као и Бошњацима и Хрватима без Срба. Не само што је тешко већ је и немогуће. Историјски усуд нас је спојио за вјечност. Више пута смо пали на испиту историје, али то не значи да требамо опет. Напротив!

Важно је да никад више не поновимо грешке које су чињене у прошлости и да се у тој истој прошлости не осврћемо само на неколико ратних година, већ да се сјетимо мирних деценија па чак и вјекова када смо живјели као истинска браћа.

Сви наши пређашњи сукоби нису имали извор у нама, већ је пламен братомржње запалила искра ван ове вољене земље. Будимо мудри и не дозволимо да нас превари лажна љубав и преварна ријеч оних које ова земља истински и не занима, јер нико њихов, ни предак ни потомак, нити је живио нити ће живјети у земљи којој су наши преци дали све и коју су оставили нама.

Чувајмо једни друге поштовањем. Нека са наших усана не потекне нити једна ријеч која ће растужити нашу браћу. Чувајмо богомоље и гробља једни другима, поштујући различитости које ову земљу чине богатијом. И на крају, будимо спремни да уважимо и различита мишљења, јер то што неко у неком тренутку има другачије мишљење не значи да нас мрзи. Отворимо срца једни за друге и Господ ће нам свима пружити мир без којег ова земља не може опстати.

У овој питомој земљи има мјеста за сва три народа. Довољно је и дугачка и широка, и родна и плодна, само јој требају они који је воле, који поштују туђу светињу као своју сопствену и који се неће огријешити о ближње своје. То од нас очекује Бог, наш заједнички Створитељ, Којем вјерујемо и Којем се молимо, свако на свој начин.

Довољна је само једна поплава да нас подсјети на оно што негдје дубоко у себи већ знамо: слаби смо када смо сами, а рука подршке увијек је потребна свакоме од нас. Господ нас кроз невоље призива к Себи, али заједно све нас, јер не можемо осјетити божанску љубав ако претходно љубав нисмо даровали ближњима својим.

Надиђимо невоље времена и послушајмо глас савјести, јер земља у којој живимо и коју волимо нема никога осим нас! Узвратимо јој љубављу тако што нећемо окренути главу од оних којима је она. такође, све, баш као што је и нама.

Због тога апелујем на све државне, републичке и федералне носиоце власти, али и на све јавне личности, на медије, као и на вјерске поглаваре све три конфесије у Босни и Херцеговини, али и на сваког човјека понаособ, да будемо свјесни историјског тренутка у којем се налазимо, да се окренемо једни другима, да у братском разговору ријешимо евентуалне неспоразуме, како бисмо сви заједно умножавали добро у овој земљи јер је она једина коју имамо!

Епископ бихаћко-петровачки
Сергије