У свечаној сали Московске духовне академије 25. априла 2025. године одржана је свечана додела почасног доктората тог знаменитог богословског училишта Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију.

У присуству Светејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, свечаност је отворио ректор Московске духовне академије, Преосвећени Епископ сергијевопосадски и дмитровски г. Кирил, који је истакао: „У савременом свету, када су умови и срца људи изложени сталним информативним нападима, често антихришћанског садржаја, религиозна богословска мисао и у Русији и у Србији се оживљава на добробит наших народа, који уједињени хиљадугодишњом историјом и чувају сећање на своје претке. И руски и српски студенти богословских школа позвани су да свести наших савременика пренесу највише истине хришћанског морала, поштовање црквених тајни и важност испуњавања Христових заповести“. Он је напоменуо да студенти из Српске Православне Цркве традиционално чине веома значајан део страних студената на главним богословским школама Руске Православне Цркве, Московској духовној академији и Санктпетербуршкој духовној академији.

Уследило је свечано објављивање одлуке о додели академског звања почасног доктора богословља Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију „за његов признати научни и образовни допринос развоју богословске науке и јачању веза између Руске Православне Цркве и Српске Православне Цркве“. Диплому о стицању ове академске титпуле предстојатељу Српске Православне Цркве уручио је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил.

„Са дубоким уважавањем, благодарношћу и смирењем примам ову изузетну част – почасни докторат који ми додељује у православној васељени чувена и поштована Московска духовна академија при Свето-Тројицкој Сергијевој лаври. Ово признање доживљавам као једну од најзначајнијих етапа на путу мог вишегодишњег богословског и научноистраживачког рада, као и у мојој педагошкој и просветној служби“, поручио је патријарх Порфирије, чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.

Захваливши Његовој Светости Патријарху г. Порфирију на садржајном излагању, поглавар Руске Православне Цркве је истакао колико је важно да се међу зидовима богословских школа чују речи које од публике захтевају не само духовно промишљање већ, ништа мање,  и интелектуална трагања. У свом даљем излагању, предстојатељ Руске Православне Цркве се дотакао изазова који се тичу религијске свести, почевши од епохе ренесансе и барока, преко Новог доба, па све до недавног историјског периода. Још тада је превладало мишљење да свештеник не може а да не буде и философ – тј. мора да буде неко ко промишља о ономе што је најважније у животу, ко поставља (и себи и другима) та питања. Он мора бити спреман да да одговоре онима који постављају таква питања, и не само њима већ и онима који би евентуално покушали да оспоре неке тврдње или да продискутују на дате теме, између осталог и присталицама разних философских праваца и настројења. Сваки свештенослужитељ мора бити и мислилац у оној мери колико то његови дарови и таланти дозвољавају. Истичући затим да реч пастира мора бити у складу са актуалним збивањима и изазовима, Патријарх московски и све Русије г. Кирил је рекао:

„Наравно да то никако не значи да би требало да се дичимо и поносимо неким савременим знањима или да присвајамо нечији језички стил. Никако! Потребно је да говоримо на свом језику, да користимо своје појмове, али свакако је неопходно да ставимо у оквире актуелног оно о чему данас говоримо слушаоцима, на такав начин да то чинимо да наше речи уистину изазивају промену свести код људи, да јачају њихову веру, врлине у најузвишенијем смислу речи и, ако хоћете, да створе философију савременог православног човека у нашој земљи. Пастирска проповед мора бити усмерена на помоћ савременом човеку, на то да човек освести и препозна проблеме који су пред њим“.

У вези са претходно поменутим, Светејши Патријарх је, између осталог, подсетио да је важно да сви, почев од студената, предавача, професора, па до свештенства и архијереја и самог патријарха, постављају себи питања: да ли је баш све тако? Је ли то исправно? Шта је још потребно урадити? Нисам сигуран колико су одговори које дајемо на та питања тачни и колико они заиста могу да утичу на правилан развој црквеног живота, али дубоко верујем да без постављања таквих питања исувише брзо и лако ћемо постати усахла смоква. Споља ће све изгледати углађено, но изнутра, у суштини, неће бити ничега. На крају свог обраћања, Његова Светост Патријарх г. Кирил је истакао следеће: „Веома ми је драго што сам данас овде, у овој просторији, заједно са својим возљубљеним братом, који је на челу братске Српске Православне Цркве. Да нам је Господ свима у помоћи – и у Русији, и у Србији, и у другим земљама – да постанемо кадри да одговоримо на та питања, на те изазове, на оне опасности са којима се данас суочава Црква Божја“.

Свечаном догађају су присуствовали чланови посланства Српске Православне Цркве: Архиепископ новосадски и Митрополит бачки г. Иринеј, игуман манастира Ковиљ архимандрит Харитон, шеф Кабинета Патријарха српског протојереј Ђорђе Стоисављевић, ректор Богословије Светог Саве у Београду протођакон Радомир Врућинић, протођакон Радоица Жагран, монах манастира Ковиљ архиђакон Јустин, ђакон Иван Васиљевић и ипођакони Дејан Накић и Владимир Јелић.

Међу присутнима на свечаности били су и: Митрополит воскресенски г. Григорије, администратор Московске Патријаршије и први викар Патријарха московског и све Русије за град Москву; Архиепископ одинцовски и красногорски г. Тома, начелник Административног секретаријата Московске Патријаршије; протојереј Николај Балашов, саветник Његове Светости Патријарха московског и све Русије; протојереј Игор Јакимчук, заменик председавајућег Одељења за спољне црквене везе; игуман Теофан, начелник Сектора за протокол Одељења за спољне црквене везе; Андреј. Ј. Кошев, службеник Секретаријата Одељења за спољне црквене везе за међуправославне односе; службеници Амбасаде Републике  Србије у Москви; наставно особље и студенти Московске духовне академије.

Вест у изради!