Његово Високопреосвештенство Архиепископ вршачки и Митрополит банатски г. Никанор прославља ове године два јубилеја: педесет година од монашког пострига и четрдесет година архијерејског служења Господу и Цркви Његовој.
 
Митрополит Никанор, у свету Вељко Богуновић, рођен је 20. августа 1952. године у Медвиђи код Бенковца у Далмацији, као најстарији син благочестивих родитеља Милана и Зорке (девојачко Швоња) у многодетној православној породици. Још као дечак радо је походио сеоску цркву Рођења Пресвете Богородице и тада се у његовом младом срцу родила љубав према богослужењу, монаштву и Цркви Христовој. Основну школу завршава у месту Брушка, а по благослову тадашњег Епископа далматинског Стефана уписује Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки 1968. године. Положивши богословски испит зрелости ‒ матуру 1973. године, одлази на одслужење војног рока. По повратку из војске, одлази у манастир Крупу у којем 27. августа 1975. године прима монашки постриг (по чину мале схиме) руком владике Стефана, добивши монашко име Никанор. Већ сутрадан, 28. августа, на празник Успења Пресвете Богородице, бива рукоположен у чин јерођакона, док је у чин јеромонаха рукоположен 1. јануара 1978. године у храму Успења Пресвете Богородице у Имотском. По благослову свог надлежног Епископа далматинског и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, 1975. године одлази на даље школовање на Московској духовној академији у тадашњем Загорску (данас Сергијев Посад), где 1979. године успешно брани дипломски рад на тему „Свети Василије Велики ‒ његов живот и литургијски рад“. По повратку из Русије, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве га поставља за суплента Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки. У Немачкој (у Химелстиру) од 1981. до 1982. године, код тадашњег Епископа средњоевропског Лаврентија, изучава немачки језик.
 
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном заседању 1985. године изабрао је синђела Никанора (Богуновића), суплента Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки, за викарног епископа Митрополита црногорско-приморског Данила (Дајковића), са титулом Епископ хвостански. Наречење новоизабраног епископа обавио је Патријарх српски Герман 10. августа 1985. године у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, са архијерејима црногорско-приморским Данилом, загребачко-љубљанским Јованом, жичким Стефаном, шумадијским Савом, далматинским Николајем, зворничко-тузланским Василијем, бањалучким Јефремом, банатским Амфилохијем и марчанским Данилом. Сутрадан, 11. августа 1985. године, свету Литургију, на којој је извршена хиротонија новоизабраног и нареченог епископа Никанора, служио је Патријарх српски Герман.

За Епископа горњокарловачког изабран је 1990. године, где остаје до ратног прогона 1995. године. После тог периода страдања и тешких искушења, једно време проводи у Патријаршији српској у Београду, потом на Дивчибарама као професор тада измештене Богословије Света Три Јерарха из Крке, а затим 1996. године одлази у Епархију жичку, где помаже у богослужбеном и мисионарском делању тадашњем Епископу жичком Стефану. Године 1999. бива изабран за Епископа аустралијско-новозеландског Митрополије новограчаничке и администратора Епархије аустралијско-новозеландске. На редовном заседању 23. маја 2003. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је владику Никанора изабрао за Епископа банатског. У трон Eпископа банатских устоличен је 8. фебруара 2004. године и ту епархију успешно и неуморно води и изграђује до данас.

Под његовим архијерејским благословом, у периоду од 2004. године до данас, на територији Епархије банатске освештано је тридесет три темеља за будуће храмове, гради се двадесет четири нова храма, завршена је изградња тридесет нових храмова, обављено је четрнаест великих освећења храмова, изграђено тридесет пет парохијских домова, тридесет црквених сала и купљено седамнаест кућа за живот свештеника на парохијама. Владикa Никанор је у истом периоду у Епархији банатској рукоположио сто четрдесет шест свештеника, одликовао звањем протонамесника седамдесет пет, чином протојереја четрдесет шест, а правом ношења напрсног крста двадесет седам свештеника, док је педесет шест свештеника отишло у заслужену пензију. То је период изграђивања духовности, богослужбеног поретка, образовања богослова, студената теологије и постдипломаца, стручног усавршавања и умножавања броја свештеника у парохијама, монаха, монахиња и искушеника у манастирима, утврђивања система веронауке и повећања броја ученика који је похађају, приређивања уџбеника и радних свезака за веронауку, Банатског весника и више вредних црквено-историјских монографија, обнављања мноштва старих и изградње нових храмова, парохијских домова, манастирских здања, као и темељне и комплетне обнове Владичанског двора и Саборног храма Светог оца Николаја у Вршцу. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве маја 2024. године, владика Никанор је овенчан титулом Архиепископа вршачког и Митрополита банатског. 

Чланак под називом Четрдесет година архијерејске службе Митрополита банатског Никанора из пера протојереја-ставрофора доц. др Нинослава Качарића у целости можете прочитати у Православљу, новинама Српске Патријаршија, број 1397 од 1. јуна 2025. године, као и на интернет страници Епархије банатске ОВДЕ.