На гробљу манастира Гориоча 21. октобра 2023. године сахрањена је игуманија тог манастира, мати Марта. Заупокојену свету Литургију су служили преосвећена господа епископи рашко-призренски Теодосије и новобрдски Иларион уз саслужење великог броја свештеника и свештеномонаха из више епархија Српске Правослсвне Цркве.

Опроштају од мати Марте присуствовао је многобројни народ са разних страна, монахиње и монаси из више епархија, док су на Литургији и опелу појали призренски богослови, заједно са монахињама из Жиче, Пећке Патријаршије, Грачанице, Девича, Улија, Соколице...

У својој беседи, владика Теодосије је истакао духовну величину монахиње Марте која је не само физички родила своју децу, већ их је васпитала и духовно усмерила према Господу.

„Данас смо се сабрали овде, у овој светој обитељи, да испратимо нашу мати Марту из овог пролазног земаљског живота у онај лепши живот на небу, у онај који нам је Господ припремио и рекао да је то што око није видело и што ухо није чуло и што у срце човеково није дошло. Данас испраћамо нашу мати Марту, а ја и мој брат који је овде присутан испраћамо и своју мајку која нам је била не само мајка него и више од тога. Није нас само родила телесно већ нас је родила и духовно. Знала је она да је овај земаљски живот пролазан и увек је тежила ка вечном, ка небеском. Васпитавала нас је више речју Божјом, упућивала нас је Господу да служимо њему несебично и као деца, тако нас је припремала да служећи Богу и ближњима добијему љубав његову. Она је била пример правог хришћанског живота, који се преносио не само речима, већ и делима“, рекао је владика Теодосије.

Владика Теодосије подсетио нас је на њену посвећеност молитви, посту и служењу ближњима, препуштајући све Божјој вољи.

„Није нас толико учила речима колико својим примером и својим делима. Све оно што је подвигом својим, молитвом и постом и бдењем задобила од Господа то је делила са нама и са својим најмилијим и са сестрама са којима је делила све овде у манастиру. Молила се она за своје ближње, за децу своју, за унуке, за сваког човека, али је знала да нам Господ једино може пружити утеху и оно што нам је преко потребно, зато нас је све више препуштала вољи Божјој. И заиста у смирењу ко чини вољу Божју, он има Господа испред себе и онда му све буде у животу. И онда кад сви мисле да пропадамо и да смо погрешили и да ништа неће бити од нас, онда Господ покаже своју силу и љубав“, казао је владика Теодосије.

На крају беседе, епископ Теодосије се присетио и последњих разговора са мати Мартом која се непрестано пребивала у молитви Господу, Мајци Божјој и свим Светима:

„Спасавали су ме цео живот, неће ме оставити ни када кренем из овог живота у онај вечни. Нека би јој било по вери и нека би њен пример подстакао и нас да у смирењу и трпљењу и љубави Хрисотовој, оној љубави коју је и она имала. Никада није према деци ни према сестрама није показивала ону земаљску, сентименталну љубав, јер је поседовала Божанску љубав и са њом је грлила све људе, цео свет. Нека би Господ примио њену душу у наручије Аврама, где нема болести ни уздисаја, где је живот вечни, а ова земља у овој светој обитељи, света косовско-метохијска земља, нека прими њено тело и сачува је до Другог доласка Господа нашег, до општег Васкрсења. Вечан јој спомен и царство небеско“.

Епископ новобрдски Иларион је истакао њен изузетан пут, пун вере и храбрости. Монахиња Марта је показала своју дубоку веру у Бога кроз одлуку да се не одрекне свог детета које је толико желела, чак и када су је други одговарали. Њена вера и поверење у Божју вољу омогућили су јој да доживи близину Божју и заједницу са Њим.

„Један догађај можда највише сведочи о њој и њеној Аврамовској вери, јер она је кћи Аврамова по својој вери. Онда када су јој говорили да не треба да роди дете за које се молила толике године, јер је могла себе да угрози, а и живот детета, наравно, она је имала веру Аврамову и ишла путем који је Бог зацртао зато што је доживела истину Божју, близину Божју, заједницу са Богом. Она је била јача од свих других гласова који су постојали на овоме свету. Касније то монахињу Марту можда оцењује као личност да она слуша све и чује, али као да једва чека да спусти главу на груди и да ослушне глас Онога за ким је кренула одавано. Хвала Богу, она је слушала тај глас целога живота, родила нови живот и Господ јој је вратио многоструко. То је свима нама на поуку да слушамо тај глас, а да живимо тако да би смо могли тај глас да чујемо. Ако смо обремењени гресима, узурбаношћу, сластима овог живота, плодовима оног које је милина гледати, оглувећемо“, рекао је владика Иларион.

Извор: Епархија рашко-призренска