На Видовдан, 28. јуна 2024. године, у манастиру Лазарици традиционално је обележена слава Епархије далматинске.

Уз присуство свих свештеника и монаха Епархије далматинске и великог броја верника свету архијерејску Литургију јеслужио Митрополит далматински г. Никодим. Уз срдачне честитке поводом великог празника митрополит Никодим се обратио присутнима тумачећи прочитани одломак из Јеванђеља:

- Данас смо чули како Господ каже: Ако нас свет мрзи, да знамо да је свет омрзнуо и Њега пре него што је омрзнуо нас. Он такође говори: Ми нисмо од овога света, јер да јесмо свет би нас љубио, а како нисмо, Он нас је изабрао и зато нас мрзи свет. Јеванђеље даље каже да ћемо страдати и да ми, који смо хришћани, треба да следимо Господа Исуса Христа који је, иако је Он свемогући Бог, дозволио да Га људи убију и да својим Васкрсењем подари нама највећи могући дар, да постанемо сапричасници и наследници Царства Небескога. Порадио нам је могућност да постанемо они који су мала браћа Христова и деца великога Бога који је тако заволео овај свет да је и Сина Свога Јединородног дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни. На крају Господ каже да ће нас изгонити из синагога, да ће свако ко нас прогони и мрзи мислити да Богу службу приноси. Те су речи у своме животу примењивали они који су страдали за веру Христову, они који су послушали Светог кнеза Лазара када им је рекао да је земаљско за малена царство, а Небеско увек и довека. Он је у име свих нас показао пут којим треба ходити, показао нам како да изаберемо Христов пут и постанемо истински ученици Његови. Уколико не желимо да пратимо тај пут и да принесемо труд да бисмо постали деца светлости онда не можемо ни да се назовемо хришћанима, онда не можемо да будемо они који следе Господа од апостола, па све до наших славних предака. Као људи и као хришћани ми треба да покажемо ту љубав коју нам је заповедио Христос, пре свега тако што се бринемо о својим ближњима, о свима униженим, напуштеним и маргинализованим о којима се нико не брине, као што је говорио патријарх Павле: Будимо људи. То је велики аманет који нам је оставио. Требали бисмо да радимо на јединству, да никад не будемо камен спотицања и они који деле друштво, већ да се окупљамо на светим сабрањима, да се радујемо једни другима и да кроз то показујемо да смо истински ученици Његови.

Извор: Епархија далматинска