Патријарх Порфирије: Имајући мир са Христом, имамо мир са сваким човеком
Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 18. децембра 2024. године на доксологији у цркви Светог Николаја у Ријеци
Високопреосвећени Архиепископе горњокарловачки, брате и саслужитељу Герасиме, високопреосвећена браћо архијереји, браћо и сестре,
Благословени смо данас, као што смо благословени увек, јер тај благослов којим живимо не зависи од спољних околности, од времена и просторног ограничења. Благословени смо зато што смо Христови и што је Христос наш Господ. Зато благослов и јесте искључиво и само дар Божји. С тугом сваки хришћанин, а нарочито православни Христов човек, види и гледа да у овом свету постоје многе и многе границе. Деле се континенти, деле се народи, деле се људи по боји коже, деле се људи по разним идеологијама и опредељењима, дели се појединац од оног поред којег живи. Одвојен је неретко муж од жене, жена од мужа, деца од родитеља, комшија од комшије… Дакле, постоје многе, у разним сферама и на разним нивоима, границе и поделе међу људима, али у том дељењу у постојању и стварању граница, у крајњој линији, човек постаје појединачан. Свако од нас постаје појединачан, а то ништа друго не значи него самац. Ми умом Христовим и вером нашом знамо да смо створени да будемо заједница и да будемо једно. Пре свега, створени смо да будемо једно са Богом нашим.
Ја се радујем заједно са браћом архијерејима што смо данас овде са вама у току Божићног поста, пред велики и дивни празник Рођења Христовог, када се поред осталог управо открива та истина и та чињеница да смо створени да будемо једно са Богом и да смо, будући једно са Богом, позвани и створени да се радујемо заједници, јединству међу собом и јединству са читавом творевином. На дан Божића се открива да је Бог љубав и да управо долази у овај свет да би успоставио јединство са нама. Постаје један од нас, постаје једно са нама, да бисмо ми могли бити једно са Њим и да бисмо на тај начин могли учествовати у свему ономе што јесте Његова лепота, Његова радост и пуноћа.
И зато смо благословени, браћо и сестре. Када смо са Господом у Цркви Његовој знамо да не постоји ништа што нас може учинити да смо усамљени, да смо одвојени од Бога, самим тим одвојени једни од других, а то није ништа друго до пакао. Пакао је бити сам и бити појединачан, а рај је бити са другима.
Ево, дао нам је Бог да се овде у храму Светог Николоја сабира православни верни народ још од 18. века. Али, хвала Богу, овде долазе многи други људи који су жедни и гладни заједнице, заједнице са Богом. Чим, браћо и сестре, постоји та глад и та жеђ потврђује се да су гладни и жедни заједнице са ближњим својим, а то значи са сваким човеком. Радујемо се сви овде сабрани, јер ћемо служити свету Литургију и славити Светог Николаја, светитеља Божјег у којем ћемо и са којим ћемо славити веру у Христа, веру у Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светог Духа.
Знајући да смо без вере мртви, иако можемо бити биолошки постојећа бића, знајући да вером надилазимо своју ограниченост и своје лимите, знајући да вером узносимо себе силазећем ка нама Господу, излазимо из себе отвореног срца и душе према сваком човеку. Зато смо благословени и зато се данас радујемо, јер нам је Господ дао да, како сада тако и увек, живећи вером православном имамо мир у својој души. Имајући мир са Христом, имамо мир са сваким човеком, имамо мир са читавом творевином Божјом. Будући свесни да је темељ и основ нашег мира и смирења управо чињеница да је Бог дошао међу нас, да је успоставио нераскидиво јединство са нама да би отворио врата мира и помирења нашег са Њим, ми градећи мир у себи, непосредно у свом конкретном животу, са онима који су поред нас остајемо способни да миром живимо изван нас. Не можемо очекивати, уређујући околности споља и трудећи се да успоставимо хармонију и склад изван нас, да можемо добити мир, хармонију и склад у свом непосредном животу. Само ако се трудимо да успостављамо склад са онима који су непосредно поред нас, ми постајемо способни да се тај склад, тај мир, та хармонија, благодаћу Божјом шире и око нас и преображавају све оно што је око нас.
Нека би вам Господ дао свима свој мир, своју радост, своју хармонију, свој склад и своју љубав како бисте и ви и сви ми заједно, примајући то што нам Господ даје, Њега миром, хармонијом, љубављу и складом славили и радовали се Њему сада и у векове векова, амин.
Високопреосвећени Архиепископе горњокарловачки, брате и саслужитељу Герасиме, високопреосвећена браћо архијереји, браћо и сестре,
Благословени смо данас, као што смо благословени увек, јер тај благослов којим живимо не зависи од спољних околности, од времена и просторног ограничења. Благословени смо зато што смо Христови и што је Христос наш Господ. Зато благослов и јесте искључиво и само дар Божји. С тугом сваки хришћанин, а нарочито православни Христов човек, види и гледа да у овом свету постоје многе и многе границе. Деле се континенти, деле се народи, деле се људи по боји коже, деле се људи по разним идеологијама и опредељењима, дели се појединац од оног поред којег живи. Одвојен је неретко муж од жене, жена од мужа, деца од родитеља, комшија од комшије… Дакле, постоје многе, у разним сферама и на разним нивоима, границе и поделе међу људима, али у том дељењу у постојању и стварању граница, у крајњој линији, човек постаје појединачан. Свако од нас постаје појединачан, а то ништа друго не значи него самац. Ми умом Христовим и вером нашом знамо да смо створени да будемо заједница и да будемо једно. Пре свега, створени смо да будемо једно са Богом нашим.
Ја се радујем заједно са браћом архијерејима што смо данас овде са вама у току Божићног поста, пред велики и дивни празник Рођења Христовог, када се поред осталог управо открива та истина и та чињеница да смо створени да будемо једно са Богом и да смо, будући једно са Богом, позвани и створени да се радујемо заједници, јединству међу собом и јединству са читавом творевином. На дан Божића се открива да је Бог љубав и да управо долази у овај свет да би успоставио јединство са нама. Постаје један од нас, постаје једно са нама, да бисмо ми могли бити једно са Њим и да бисмо на тај начин могли учествовати у свему ономе што јесте Његова лепота, Његова радост и пуноћа.
И зато смо благословени, браћо и сестре. Када смо са Господом у Цркви Његовој знамо да не постоји ништа што нас може учинити да смо усамљени, да смо одвојени од Бога, самим тим одвојени једни од других, а то није ништа друго до пакао. Пакао је бити сам и бити појединачан, а рај је бити са другима.
Ево, дао нам је Бог да се овде у храму Светог Николоја сабира православни верни народ још од 18. века. Али, хвала Богу, овде долазе многи други људи који су жедни и гладни заједнице, заједнице са Богом. Чим, браћо и сестре, постоји та глад и та жеђ потврђује се да су гладни и жедни заједнице са ближњим својим, а то значи са сваким човеком. Радујемо се сви овде сабрани, јер ћемо служити свету Литургију и славити Светог Николаја, светитеља Божјег у којем ћемо и са којим ћемо славити веру у Христа, веру у Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светог Духа.
Знајући да смо без вере мртви, иако можемо бити биолошки постојећа бића, знајући да вером надилазимо своју ограниченост и своје лимите, знајући да вером узносимо себе силазећем ка нама Господу, излазимо из себе отвореног срца и душе према сваком човеку. Зато смо благословени и зато се данас радујемо, јер нам је Господ дао да, како сада тако и увек, живећи вером православном имамо мир у својој души. Имајући мир са Христом, имамо мир са сваким човеком, имамо мир са читавом творевином Божјом. Будући свесни да је темељ и основ нашег мира и смирења управо чињеница да је Бог дошао међу нас, да је успоставио нераскидиво јединство са нама да би отворио врата мира и помирења нашег са Њим, ми градећи мир у себи, непосредно у свом конкретном животу, са онима који су поред нас остајемо способни да миром живимо изван нас. Не можемо очекивати, уређујући околности споља и трудећи се да успоставимо хармонију и склад изван нас, да можемо добити мир, хармонију и склад у свом непосредном животу. Само ако се трудимо да успостављамо склад са онима који су непосредно поред нас, ми постајемо способни да се тај склад, тај мир, та хармонија, благодаћу Божјом шире и око нас и преображавају све оно што је око нас.
Нека би вам Господ дао свима свој мир, своју радост, своју хармонију, свој склад и своју љубав како бисте и ви и сви ми заједно, примајући то што нам Господ даје, Њега миром, хармонијом, љубављу и складом славили и радовали се Њему сада и у векове векова, амин.
