У другу недељу Свете Четрдесетнице - Светог Григорија Паламе, 16. марта 2025. године, када Црква слави Светог Евтропија, Клеоника и Василиска, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у храму Ваведења Пресвете Богородице у Поповцу.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски, протојереј Драган Вукадиновић, парох беломанастирски и протођакон Војислав Николић. Литургијском сабрању су присуствовали г. Дејан Дракулић, председник ЗВО; г. Зоран Милошевић, председник ВСНМ ОБЖ; г. Дејан Јеличић; г. Радомир Чварковић, заменик жупана Осјечко-барањске жупаније; г. Владимир Хорват, СДСС ОБЖ; и многобројни верни којима се владика Херувим обратио архипастирском беседом:

- У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека је свима на здравље и спасење недељни дан у који смо се сабрали под сводове нашег прелепог храма овде у Поповцу. Сабрали смо се да прославимо име Божје на првом месту и да осветимо Крсно знамење које ће бити украс храма и овога места. Радујем се што сам данас заједно са вама, што делим радост народа ове парохије који је заједно са нама поред свих проблема и недаћа одлучио да крене у обнову ове светиње. Богу хвала, ми благодаћу Божијом корачамо управо тим стопама. Бог је тако хтео, а ми смо део блаогословеног плана Божјег и деламо и творимо тако. Свако ко украшава храм Божји и труди се око његове обнове чини добро дело и благодат Божја је на свакоме ко то ради чистим срцем, из љубави према светињи и своме народу. Радујем се што овде од народа осетим велику топлину, љубав ватрену која непрестано гори у срцима и пројављује се према светињи, према својој Цркви и народу. Тако се чува благослов Божји, залог наших предака и оно што је најсветије. Широка је лепеза нашег народног наслеђа, а управо то чини лепоту једнога народа. Немамо чега да се стидимо, немамо од чега да бежимо, чинимо све оно што је лепо и што је по благослову Божјем. Гледамо на будућност из димензије љубави, гледамо на вечност коју Црква проповеда, проповеда о вечним вредностима које човека чине човеком и дају смисао његовом животу на земљи. Једино ако човек живи у том смислу, у љубави према другима, онда живи са Христом. Христос је глава Цркве, а ми смо удови, уграђујемо се у то Тело Христово које нас усмерава ка вечном животу. Нема веће благодати, нема већег достојанства на земљи од онога које имамо у Христу. Све титуле, све оно што овај свет нуди су само пролазни тренуци у историји, док Црква Божија записује све у вечност. Живећи у Цркви човек живи у вечности, може да окуси вечност овде сада. Ми смо вечност окусили кроз ову свету службу Божју, окусили смо Тајну нашега спасења, примајући дарове вечнога живота кроз Тело и Крв Господњу. Припремали смо се, припремали смо се постом и молитвом, међусобном љубављу и праштањем, трудећи се у јеванђелским врлинама које човека чине човеком. Приступили смо светом Причешћу као вечним даровима за живот у Царству Божијем. Литургија је место нашег сусрета са Богом, место где имамо највећи осећај Божјег присуства овде на земљи.

Период је Свете Четрдесетнице, друга је недеља Часног поста и посвећена је Светом Григорију Палами – духовном горостасу и учитељу Исусове молитве. Он је био покретач исихазма који се темељи на молитви Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј ме грешног. То је молитва на којој стоји аскетски подвиг, монашког живота али то је и молитва за сваког човека у сваком тренутку. Треба да буде непрестано на уснама и у срцу нашем, кад год да осетимо потребу да кличемо Господу рецимо: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног. То треба бити непрестани вапај, испуњавати сваку секунду живота свакога од нас. Ова недеља, друга недеља Великог Часног поста, подсећа нас на праву и истинску молитву која води чистој вери. Ми знамо да су исихасти били борци за чистоту вере и да су се подвизавали крстолико. Крст треба да буде победитељ над смрћу а молитва да умива душу и чисти наше срце. О тим и таквим вредностима подучавао је и отац Серафим Роуз који је упозоравао да људско друштво никако не може да изађе из зачараног круга револуција јер је револуција машинерија Антихристова. Вечна револуција је, по речима оца Серафима, омиљено чедо нихилизма. Тих зала и обмана, као друштво рањиво и подељено, треба да се чувамо исихастичком молитвом која стално треба да трепери у нама: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога. Крст треба да буде победитељ над смрћу, а молитва да умива душу и чисти срце.

Нека сте сви благословени и нека нас Господ увек снажи и крепи, да останемо у својој вери и да носимо и чувамо свој Крст, сјајан као овај који ћемо данас осветити а који ће гонити све видљиве и невидљиве непријатеље. Нека нас слога увек краси, јер Крст симболише жртву љубави а то подразумева и слогу. Будимо сложни јер нам је то заповест и завет, ту је љубав Божја. Поздравио бих међу вама све наше представнике политичког живота и нашу браћу овде из Далмације који су са нама узели учешћа у молитвеном сабрању. Благосиљам све вас и вашу љубав коју показујете према својој Цркви. Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска