У Недељу Преподобног Јована Лествичника, 30. марта 2025. године, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је свету Литургију у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани.

Саслуживало је свештенство љубљанског храма, док је појао византијски хор који је предводио г. Зоран Михајлоски. По завршетку Литургије извршен је чин малог водоосвећења, а заједничарење је настављено у парохијском дому за трпезом љубави.

- Свети апостол Павле нас позива да се владамо као деца светлости, јер је плод Духа у свакој доброти, праведности и истини. Позива нас да истражујемо шта је Богу угодно. Тај позив: Истражујте Писма, упућен је свим хришћанима, не само онима који уче теолошке школе, него свим хришћанима. Ако толико напора улажемо да завршимо светске школе од којих ћемо добити неку пролазну материјалну награду или славу овог света, колико треба да улажемо напора више да изучавамо духовну науку од које нам долази вечна награда и вечна добра. Трудимо се да изучавамо Свето Писмо не тумачећи га по своме разуму. Има много књига светих Отаца који су за нас све растумачили и објаснили. Треба само следити њихову мисао, јер се тако освећује наше унутрашње биће, наш ум срце и воља постају чвршћи за чињење добрих дела. Сатана ће брзо да преласти душу која није утврђена у речима Светог Писма. Хришћани првих векова су знали Свето Писмо напамет. То је био обичај њиховог доба. Ми данас, међутим, знамо много тога непотребног, али речи Светог Писма слабо изучавамо - поручио је владика Кирило и закључио:

- Свето Јеванђеље нам каже да се нечисти дух може победити само молитвом и постом. Немојте да мислите да наша молитва и пост сами по себи могу нешто да ураде. То је много важно. Данас славимо Преподобног Јована Лествичника. Он утврђује да је смирење темељ свих хришћанских врлина. Не уздати се у себе, па чак ни у своја добра дела, ни у своју молитву и пост. Дакле, ми постимо и молимо се, али са покајањем и вером очекујемо да нам Господ својом силом помогне у свакој ситуацији. Онај који је опитан у духовном животу схвата да ни од каквог греха, ни од какве страсти не може се човек ослободити својом силом. Због чега је то тако? Уколико би се то десило, човек би био савладан од најстрашније страсти, а то је гордост. Да се не би десило да човјек, ослобађајући се од једне страсти, помисли да се може ослободити дејства страсти, а обично иза тих страсти стоје нечисте силе, демони, он себе уловљава у другу страст, стравичнију препреку за свој духовни раст. То је егоизам и гордост. Видите како је духовна наука доста сложена. Треба бити опитан у њој, да не бисмо упали у замке ђавоље.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска