Владика Херувим: Распнимо своју грешну природу да би се уселила вечност у нас

Објављено 04.04.2025
У Недељу Средопосну, 30. марта 2025. године, када Црква слави Светог Алексија, човека Божјег, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим је началствовао светом Литургијом у храму Светог архангела Михаила у Дарди.

С
аслуживали су: протојереј-ставрофор Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски; протојереј Драган Вукадиновић, парох беломанастирски; и протођакон Војислав Николић. Беседио је владика Херувим:

-
Пребивајући у благодати Светога Духа, обнављамо се радошћу Христовом која се усељава у срце, душу и ум свакога човека. У Часном смо посту и све је усмерено на смиривање човекове душе, човековог тела, на појачање молитве, а све да бисмо задобили право осећање празника Васкрсења Христовог. Ове недеље сећамо се Светог Јована Лествичника, великог духовног оца Цркве Божје који нас учи изворној православној духовности. Помињемо Светог Јована у својој молитви и он нас својим заступничким молитвама крепи у остатку поста који је пред нама. Прошла недеља била је Крстопоклона, клањали смо се Крсту Господњем који нас је храбрио на истрајност, на одлучност у подвигу поста. Ова недеља нас на неки начин позива да сагледамо себе, своју душу, да видимо на којим смо заправо духовним степеницама и како да се даље успињемо. Лествица Светог Јована Лествичника јесте управо пут човекове душе и ума, стремљења ка Богу. Ова недеља је огледало наше постојаности и истрајности у посту, можемо да видимо колико смо се досад трудили и колико смо се посветили посту, колико смо пута умножили молитву и смиреноумно гледали према брату своме, да ли смо гајили љубав једни међу другима. Све ово је наш покушај да задобијемо крстоваскрсли лик у себи, да Распеће Христово буде наша утеха и нада, да Христос буде наш Пут, Истина и Живот у овом свету.

Свет је пун искушења и различитих неморалних, па и сатанистичких ствари које нас одвајају од самога Бог, од Његове љубави и свега оног што нас спаја са другима и чини нас постојаном децом Божјом. Принцип човека јесте да буде човек Божји, да буде човек доброте, човек љубави и врлинског начина живота, томе нас поучава и Свети Јован Лествичник. Светотајински живот у Цркви је савршени вид човековог успињања Лествицом, светотајинским животом човек се успиње ка Голготи и распиње своју грешну природу да би се уселила вечност у човека. Све што је земаљско мора постати небеско, све што је пролазно у човеку постаје вечно. Човек овај постаје заиста врлинско биће и стиче праву љубав која изграђује међуљудске односе овде на земљи, а затим изграђује и наш однос са Богом. Није Царство Божије нека мистична ствар о којој само причамо, већ је оно међу нама, вечност је наша реалност. Вечност није само прича која има митски дух и карактер, то је реалност испуњена данас, овде и сада, у овом светом храму. Данас је Царство Божије овде међу нама и обједињује нас кроз Тело и Крв Господњу коју смо примили причестивши се. То је жива радост наших међусобних односа, али и нашег односа са Богом, то је симфонија живота. Православље је права вера, прави пут нашега живота, истинска вера која нас усмерава ка чињењу добра, успостављању мира и јеванђелског начина живота. Нема веће истине и лепше вере, православље чува истинитост наше вере и аутентичност, чува вечност ту међу нама благодаћу Светога Духа. Све друге вере, све друге конфесије и вероисповедања не могу се ни по чему мерити са Православљем. Православље је Живот, права философија живота, истински и прави пут ка Царству Божијем. Лествица Светог Јована носи лествицу православне духовности, то је православни пут ка Царству Божјем и открива прави и истински значај Васкрсења Христовог стављајући човека у први план. Човек је сместиште благодати Божије, сместиште Светога Духа и треба да се труди да се обликује кроз духовно узрастање, врлинским начином живота. Врлина добра, врлина љубави и послушности, врлина молитве – то су наши задаци, имамо задатак да истрајемо у томе да бисмо достојно дочекали Празник над празницима – Васкрсење Христово.


Извор: Епархија осечкопољска и барањска

 

Више из категорије