Његово Високопреосвештенство Mитрополит зворничко-тузлански г. Фотије je служио на Благовести свету Литургију у манастиру Гаврилово у Поповом Пољу код Брчког.

Митрополита Фотија је дочекала игуманија Ефимија, настојатељица манастира у изградњи посвећеног Сабору Светог архангела Гаврила, заједно са протојерејом-ставрофором Миодрагом Тошићем, архијерејским намјесником брчанским, свештеницима, ђаконима и верним народом.

- Света места су посебна. Манастири су места посебног присуства Божјег. То је од раних векова, чак и од Старог завета. У Старом завету Бог је заповедао пророцима и судијама, оданима вери и Богу, да подигну жртвеник и да се на том жртвенику приносе жртве прописане по закону Мојсијевом. То су биле праслике храмова који ће бити подигнути у Новом завету. Ту где је жртвеник, ту је благодат и ту је Бог присутан. У Старом завету је сила Божја била присутна у Ковчегу завета. То је био ковчег обложен златом. На горњем делу су били херувими са крилима, а унутра таблице са десет заповести, као и Аронов жезал који је процветао – данас би рекли штап. То је био симбол благодати која је била присутна и у Старозаветној Цркви. Ковчег завета се чувао у Јерусалимском храму. То су све слике и праслике у Старом завету. У Новом завету, одмах почињу да се граде храмови после страдања и васкрсења Христовог. На првом месту ту где је била Голгота – црква Васкрсења па онда све редом до наших времена. Наравно да је замах у изградњи био после Миланског едикта 313. године када је Црква добила слободу и почела да развија свој црквени живот. Почело је да се развија монаштво, појавили су се много покрети који нису били могући у време римског гоњења. Оно што је за нас битно, за овај манастир и ову светињу, јесте да је то први манастир у брчанском намесништву и да постаје духовни центар овога краја. Људи ће овде долазити да се духовно васпитавају. То је смисао манастира. Долазимо из света са својим бригама  и распећима, са мислима, пред икону и молимо се. Долазимо код духовника или мати игуманије да разговарамо и да изнесемо неки свој духовни проблем и мисао која нас мучи. Онда ће тај свештенослужитељ који буде ту рећи поуку која ће вам бити корисна. То је смисао манастира – да један простор обогати присуством Божјим, присуством светих анђела Божјих. Ми када служимо Литургију читамо молитву да свети анђели са нама служе, херувими и серафими и све друге небеске силе бестелесне. Ми их не видимо зато што гледамо само телесним оком. Када се код човека отвори духовно око душе или срца, он гледа много дубље и много више види - поручио је митрополит Фотије.

Извор: Епархија зворничко-тузланска