Једини смисао (писане) речи Цркве јесте изграђивање сâме Цркве. Начини учења животу у Цркви су разнолики, тако да подвиг изграђивања Цркве изражен различитим стиловима у овом броју Животворног Источника чине свештенослужитељи и учитељи из Бијељине, Кесарије Кападодијске, Прибоја, Њујорка, Пелусиотске Горе и Зворника.

Давно је речено да је живот Цркве у ритму припреме и испуњења. Црква је припрема. Црква је и испуњење. Тај ритам је очигледан у периоду припреме за Велики пост, у сâмој Великој Четрдесетници, као и у прослављању Пасхе и Педесетнице. Настојали смо да и странице нашег часописа буду у реченом ритму. Тако, са врхова Мајевице на странице нашег часописа стиже подсетник колико су битне припремне недеље Великога поста, јер – давно је речено – када негде кренемо нужно је знати циљ путовања, који ће се тешко досегнути ако не учинимо адекватну припрему за подухват који нам предстоји. Из Подриња нам је детаљно – уз обиље светоотачких увида – објашњено шта покајање јесте за човека који се каје и за Цркву која у своје окриље прима покајника. Из сада већ давне 1997. године нам долази есеј нашег митрополита Фотија о Васкрсењу Господњем на којем Црква стоји или пада, јер ако Христос није васкрсао... Из још давније 1977. године нам стиже беседа Александра Шмемана изречена путем таласа Радио Слободе ка поробљеном Истоку. Његова беседа нас учи шта васкрсење тела јесте, а шта бесмртност душе није. Из Семберије нам стиже поука о педесетничкој реалности Цркве и свих нас у њој, јер Дух Свети нам је свима дарован. Молитва за мир Светог Николаја Охридског и Жичког је изречена децембра 1939. године. Иако је већ тада ратни пламен горио на Истоку Европе, ријетки су видјели у какве катастрофичне размере ће тадашњи сукоб ескалирати. Свака сличност са тренутном ситуацијом нам се чини застрашујућом. Савете великог Епископа зворничко-тузланског Нектарија (Круља) треба што чешће читати и чинити их сопственом праксом. И, разумије се, угледати се на овог великог пастира и његово образовање у миру, смиреноумље у рату и трпељивост у комунистичком режиму. Особита радост јесте прилика да се новопреведени списи Светог Василија Великог и Светог Исидора Пелусиота објаве на страницама нашег часописа.

Надамо се да ће у будућности наш часопис пратити ритам Цркве и њен ход ка Царству, а на том путу његове странице ће свакој писаној речи, богословској и(ли) уметничкој, која трага за Смислом изразити добродошлицу! ​Часопис је доступан у парохијским храмовима широм Епархије зворничко-тузланске. Претходне бројеве у целости можете пронаћи ОВДЕ.

Извор: Епархија зворничко-тузланска