Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио на Лазареву суботу у Цетињском манастиру свечану вечерњу службу са литијом.

После богослужења Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије је постригао јерођакона Ахилија, сабрата манастира Костриковаче, у чин мале схиме. Митрополит Јоаникије је истакао да је Улазак Христов у Јерусалим мало Васкрсење, јер је Господ Исус Христос ушао у Јерусалим као победник над смрћу, будући да је пре Уласка у Јерусалим силом Божјом васкрснуо из мртвих Четвородневног Лазара једним позивом: - Када је видео тугу његових сестара, родбине, а и сам се згрозио као Лазарев пријатељ, Он је као човјек проговорио: Лазаре, устани!, али са тим Његовим људским речима деловало је Његово божанство које је васкрсло мртваца четверодневног из мртвих. Силом Божјом Лазар је оживео и тек после тога Господ Исус Христос утврдивши своје ученике иде према Јерусалиму, иде према својој Голготи, иде према свом Крсту, спреман да принесе свој живот за спасење света, да пролије своју живоносну крв на Крсту за опроштај наших гријехова, за обновљење наше природе, за искупљење и измирење са Богом, за измирење наше једних са другима, за стварање Цркве Божје. Тако је Господ својим делима устројавао своју Цркву која стоји на тврдом непоколебивом камену који се зове оваплоћени Бог Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Када је ушао Господ у Јерусалим већ као победитељ смрти многи су већ плели разне сплетке и замке не би ли Га оптужили за нешто, али као што један од њих рече: Џаба, народ оде за њим!. Није ушао у Јерусалим као цареви земаљски који се враћају из рата после победе на бијелом коњу и са помпом, него је хтео да покаже да је Његово Царство другачије, да није од овог света, јахао је на магарету као обичан човек, можемо рећи као сиромах, као један од нас, изједначивши се са нашим сиромаштвом. Али тај његов спољашњи скромни изглед није спречио то да народ осети да долази Спаситељ света, Цар царева и Господар над господарима, Онај који нас није заштитио од привремене смрти, него од вечне; који нас је избавио и даровао нам победу над смрћу и даровао нам живот вечни. Ко га је најприје осетио? Безазлени и прости људи и понајвише деца. Зато је овај празник свих нас, а понајвише деце, а и ми одрасли треба да се вратимо и будемо по безазлености, по доброти, по незлобивости, по једноставности, да будемо као деца, а умом да будемо одрасли људи и то двоје треба спојити, а не да у нашој личности настане расцеп између памети, образовања и доборте и незлобивости, него да то буде све уједно - закључио је митрополит Јоаникије.

Митрополит Јоаникије је произнео и беседу на крају вечерње службе и литије, а поводом монашења јерођакона Ахилија у чин мале схиме: - Монашки постриг је једна од светих тајни Цркве, јер се монах препорађа целог живота изнутра, што ради, подстицан Божјом благодаћу и Божјом милошћу, на спасењу своје душе, чисти своје срце, своје мисли, своја осећања и цело своје биће, за шта се монах Ахилије достојно припремао. Манастир Костриковача у коме је монах Ахилије служио као расофорни монах обнавља се трудом игумана Михаила и монаха Ахилија који су понели крст обнове.

Сутрадан, на Цвети, митрополит Јоаникије је служио свету Литургију у Цетињском манастиру уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске. Том приликом, митрополит Јоаникије је рукоположио јерођакона Ахилија, сабрата манастира Костриковаче, у чин јеромонаха. После читања јеванђељског зачала беседу је произнео протојереј Остоја Кнежевић.

Извор: https://mitropolija.com/