Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио на Велики четвртак свету Литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа диоклијског г. Пајсија.

Тумачећи шта се збило на Тајној вечери, Високопреосвећени Митрополит се осврнуо на догађај Христовог прања ногу својим ученицима, скренувши пажњу на Господње речи упућене апостолу Петру: „Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после дознати“: - Људски ум не може да појми ни једноставније ствари које се донекле могу објаснити кроз тајну Божје љубави, смирења и снисхођења, као што је то био овај догађај, а камоли да појми тајну како је Господ дао нама самог себе као небески хлеб и као небеско пиће. Он нам је то открио само као своју љубав, али ко ће Божју љубав објаснити? Ми људи не можемо да објаснимо ни тајну љубави људске међу људима, међу сродницима, тајну љубави између мужа и жене, између мајке и деце, а камоли тајну Божје љубави. Међутим Господ је толико пута говорио о томе да је он Хлеб живота и да нам даје себе као Хлеб живота, као небеску храну, да бисмо живели новим животом, да бисмо се везивали не само за земаљски хлеб, него за њега који је Небески хлеб. Од земаљског хлеба имамо овај привремени живот – варљиви и пролазни, а хранећи се Небеским хлебом имамо живот вечни, имамо вечну радост.

Господ је устројавао спасење света кроз своју жртву, а права је љубав једино она која је спремна да се жртвује. Господ Исус Христос је принио самог себе на жртву за цео свет, али и за сваког од нас појединачно. И зато Тајна вечера нас полако уводи у тајну Великог петка, а тајна Великога петка и смрти Христове уводи нас полако у тајну Васкрсења – новог живота, како је написано у Светом писму, када су Јевреји прошли преко Црвеног мора, прођосмо кроз огањ и кроз воду. Господ је много тога што је важно у нашој вјери оставио да буде тајна и да никад не можемо то исцрпити и објаснити. А ја мислим, то је сад моје мишљење, овако чисто људско, да је то Господ урадио по свом промислу и по свом човекољубљу. Јер кад би нам све било јасно и кад би све могли да објаснимо, онда бисмо ми то и обесмислили и оскрнавили. Али кад видимо да је тајна толико дубока и толико неисцрпна, онда имамо страхопоштовање. Онда урањамо у тајну Божју и све више се њоме просвећујемо. Тајна љубави Божје, опет кажемо, колико је се год дотичемо по милости Божјој, опет не може да се појми. Како ћемо појмити што нам је Господ дао самог себе као храну, али не као обичну храну, него храну вечног живота да бисмо се с Њиме сјединили, да бисмо се с Њиме поистоветили?

Што се човек више испуњава љубављу Божјом, то му је ближи и други човек. Што смо више испуњени љубављу Божијом, све смо ближи једни другима, све више волимо једни друге. Дај Боже да нас љубав Божја, која се богато излива у ове свете дане, нарочито преко светих богослужења и кроз свете тајне Христове којим се причешћујемо, да нас она осени, освети, препороди, обједини и испуни вечним животом и вечним смислом. Амин, Боже дај.

Извор: Митрополија црногорско-приморска