Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије је изјавио после свете Литургије на Велику суботу у храму Светог Пантелејмона у Бијељини да Господ људима показује пут смирења као пут спасења.

– Дај Боже да човечанство извуче поуку из овог великог празника, да могу да чују позив на покајање и да будемо бољи људи. Огромне је могућности Бог дао човеку који живи у Христу, огромне у добру, у светости и у усавршавању, али људи могу да се од Бога отклоне и живе у злу, без милости и љубави – поручио је митрополит Фотије и позвао верне да никада не буду слични онима који су дигли руку на сина Божјег пожелевши им да у духовној радости и крепости дочекају Васкрсење Христово.
 
Високопреосвећеног Митрополита г. Фотија је дочекало братство храма на челу са старешином протојерејом-ставрофором Драганом Илићем, архијерејским намесником бијељинским протојерејом-ставрофором Љубом Богдановићем, свештеницима, ђаконима и верним народом.

Беседу митрополита Фотија доносимо у целости:

– Часни оци, драга браћо и сестре, данас би било најбоље да ћутимо и да не говоримо никакву беседу него да покушамо молитвено тиховати када знамо да је Господ наш телом у гробу, а душом сишао у ад да благовести Јеванђеље спасења свим људима који су пре Њега живели – од првог изгнаног Адама до оних пре рођења Христовог. Данас је тренутак када би заиста требало да ћутимо и замислимо се колике су могућности човека.

Са једне стране, огромне и велике могућности у Богу, у светости и у усавршавању. Толики је потенцијал дао Бог човеку који је икона Божја. Човек може да постане бог по благодати и сличан Богу. Може да се уподоби Богу и задобије божанске силе, моћи и атрибуте, савршенство, светост, чудотворство, прозорљивост, да се може премештати са места на место – све те могућности добија човек који живи у Христу. Старац Порфирије је, када су га питали: Да ли знате да ли космос има крај? одговорио да има крај. И када су га питали како зна одговорио им је да је био тамо. Он је био тамо у Христу. Тако је знао и да види дубоко у земљи да ли има воде, у брдима да види има ли шта потребно и благословено. Са друге стране, исто толико људи могу и да иду у злу и напредују у њему. Људи могу учинити толика безакоња да се удаље од лика Божјега, од свог Створитеља. Могу постати монструми и слични ђаволу, демонолики. Управо такве људе помињемо у тренутку Распећа Христовог. Њихово срце је било камено и без милости. Њихово срце је било без љубави чим су могли да учине такво космичко злодело. У ширем смислу можемо рећи да смо то ми, људи, учинили.

Зато би данас требало ћутати и молити се Богу да никада не будемо слични овима које смо поменули, који су дигли руку на Сина Божјега, који су га распели, понизили и шамарали. Они су га као човека унизили. Господ је све те муке претрпео ради нас и ради нашег спасења. Учинио је то да нам покаже пут смирења као пут спасења. Зато је на Тајној вечери пред установљење Евхаристије опрао ноге ученицима, да им покаже како да ходе путем чистим, светим и јеванђељским и тако благовести самога Христа и Његово јеванђеље. Дај Боже да данашње човечанство извуче поуку из овог великог празника који се празнује на свим странама земаљским. Дај Боже да могу чути реч позива на покајање и да будемо бољи људи, људи врлине и свети, а не злотвори који су спремни на братоубиство или богоубиство, не дао Бог. Нека Господ да свима вама благослов и да у духовној радости и крепости дочекамо Свето Васкрсење Христово. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао! Христос васкрсе!

Извор: Епархија зворничко-тузланска