Слава Епархије шумадијске
На дан Живоносног источника – Источни петак, Епархија шумадијска је прославила своју епархијску славу у Аранђеловцу, у храму Светих првоврховних апостола Петра и Павла, који је седиште архијерејског намесништва орашачког.
Свету архијерејску Литургију је служио Високопреосвећени Митрополит шумадијски г. Јован уз саслуживање монаштва и свештенства ове епархије.
- Часно свештенство, преподобно монаштво, браћо и сестре, Христос Васкрсе! Ево нас данас у граду Аранђеловцу, у овом прелепом храму посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу. Данас смо се сабрали овде да прославимо нашу епархијску славу Источни петак или како то наш народ каже Светли петак. Овај празник, браћо и сестре, потиче још од петог века када је византијски цар Лав пронашао агијазму, тј. свету воду и у исто време ту на том истом месту пронашао је чудотворну икону. Све то се збило у предграђу Цариграда. На том извору и пред том чудотворном иконом многа и многа су се чудеса догађала. Слепи су прогледали, болесни су оздравили, хроми су проходали. Управо на том месту се открила икона чудотворне Мајке Божје зване Живоносни источник - Она која носи живот у себи. Пресвета Богородица је у себи носила Христа. Како свети Оци кажу Она је носила Христа у својој пречистој утроби, али је и Христос носио Њу. Чудесна икона Пресвете Богородице је открила византијском цару Лаву да на том месту сагради цркву која је врло брзо постала место ходочашћа за цело православље. Долазили су на то место и цареви и краљеви, долазио је народ Божји, молили су се Богу и исцељивали су се на том месту. Касније је установљен овај празник - Живоносни источник. То је заиста био диван повод јер се народ уверио у чудотворно место. Диван је то повод био да се установи овај празник који има једну дубљу симболику. И у нашој помесној Цркви, а и у другима, људи иду на изворе који су увек поред цркава и манастира, тамо узимају воду, пију, умивају се. Тако је било од онда, тако је то и сада и верујем да ће тако бити и до свршетка света, јер народ Божји осећа благодат Божју, осећа молитвено заступништво Пресвете Богородице и зато су таква места увек од верног народа похађана и тамо су налазили утеху. Тамо где је Бог тамо јесу чуда. Тамо где је Бог, тамо где је Богородица, Она која се непрестано моли за нас, дешавају се чуда. То осећа благоверни народ наш. Осећа народ који има вере у Бога, онај народ који има смирења у себи, онај који осећа да му је потребна помоћ Божја. А коме од нас није потребна помоћ Божја и коме од нас, браћо и сестре, није потребна помоћ Пресвете Богородице? Пресвета Богородица је тај источник, извор који нас приводи Њеном Сину, који нас укрепљује, који нас напаја рекама благодати Божје, који нас, браћо и сестре, заиста сабира на света места као што је и храм свето место у коме се ми сабирамо да се Богу молимо, да се молимо Мајци Божјој, да у храму, у цркви служимо свету Литургију, да кроз њу задобијамо благодат Божју, да кроз Литургију задобијамо самог Христа у себи кроз свето Причешће.
По заамвоној молитви, обављена је свечана Литија око храма Светих апостола Петра и Павла, а затим је митрополит Јован освештао славске дарове домаћина славе, архијерејског намесника орашачког и старешине храма протојереја-ставрофора Мића Ћирковића, који је предао део славског колача новом домаћину славе архијерејском намеснику опленачком протојереју Миладину Михаиловићу. У порти храма је затим одржан пригодан културно-уметнички програм,
Извор: Епархија шумадијска
Свету архијерејску Литургију је служио Високопреосвећени Митрополит шумадијски г. Јован уз саслуживање монаштва и свештенства ове епархије.
- Часно свештенство, преподобно монаштво, браћо и сестре, Христос Васкрсе! Ево нас данас у граду Аранђеловцу, у овом прелепом храму посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу. Данас смо се сабрали овде да прославимо нашу епархијску славу Источни петак или како то наш народ каже Светли петак. Овај празник, браћо и сестре, потиче још од петог века када је византијски цар Лав пронашао агијазму, тј. свету воду и у исто време ту на том истом месту пронашао је чудотворну икону. Све то се збило у предграђу Цариграда. На том извору и пред том чудотворном иконом многа и многа су се чудеса догађала. Слепи су прогледали, болесни су оздравили, хроми су проходали. Управо на том месту се открила икона чудотворне Мајке Божје зване Живоносни источник - Она која носи живот у себи. Пресвета Богородица је у себи носила Христа. Како свети Оци кажу Она је носила Христа у својој пречистој утроби, али је и Христос носио Њу. Чудесна икона Пресвете Богородице је открила византијском цару Лаву да на том месту сагради цркву која је врло брзо постала место ходочашћа за цело православље. Долазили су на то место и цареви и краљеви, долазио је народ Божји, молили су се Богу и исцељивали су се на том месту. Касније је установљен овај празник - Живоносни источник. То је заиста био диван повод јер се народ уверио у чудотворно место. Диван је то повод био да се установи овај празник који има једну дубљу симболику. И у нашој помесној Цркви, а и у другима, људи иду на изворе који су увек поред цркава и манастира, тамо узимају воду, пију, умивају се. Тако је било од онда, тако је то и сада и верујем да ће тако бити и до свршетка света, јер народ Божји осећа благодат Божју, осећа молитвено заступништво Пресвете Богородице и зато су таква места увек од верног народа похађана и тамо су налазили утеху. Тамо где је Бог тамо јесу чуда. Тамо где је Бог, тамо где је Богородица, Она која се непрестано моли за нас, дешавају се чуда. То осећа благоверни народ наш. Осећа народ који има вере у Бога, онај народ који има смирења у себи, онај који осећа да му је потребна помоћ Божја. А коме од нас није потребна помоћ Божја и коме од нас, браћо и сестре, није потребна помоћ Пресвете Богородице? Пресвета Богородица је тај источник, извор који нас приводи Њеном Сину, који нас укрепљује, који нас напаја рекама благодати Божје, који нас, браћо и сестре, заиста сабира на света места као што је и храм свето место у коме се ми сабирамо да се Богу молимо, да се молимо Мајци Божјој, да у храму, у цркви служимо свету Литургију, да кроз њу задобијамо благодат Божју, да кроз Литургију задобијамо самог Христа у себи кроз свето Причешће.
По заамвоној молитви, обављена је свечана Литија око храма Светих апостола Петра и Павла, а затим је митрополит Јован освештао славске дарове домаћина славе, архијерејског намесника орашачког и старешине храма протојереја-ставрофора Мића Ћирковића, који је предао део славског колача новом домаћину славе архијерејском намеснику опленачком протојереју Миладину Михаиловићу. У порти храма је затим одржан пригодан културно-уметнички програм,
Извор: Епархија шумадијска
Најновије вести
27.04.2025 06:54
Патријарх Порфирије завршио посету Москви
27.04.2025 06:50
Томина недеља
26.04.2025 13:04
Слава Епархије шумадијске
26.04.2025 12:48
Васкрс у Бањa Луци
26.04.2025 12:28