Слава манастира Светог Николе у Кончулу, Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, прослављена је 22. маја 2025. године светом Литургијом коју је служио Високопреосвећени Митрополит рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење протојереја-ставрофора Миломира Влашковића, војног свештеника јереја Милоша Коцића, игумана Серапиона из манастира Тушимља, пароха другог никољачког јереја Мирка Јеремића и ђакона Братислава Богдановића.

- Срећан и Богом благословен данашњи дан, данашњи празник и слава мати игуманији, светој обитељи, домаћину и свима који смо се сабрали у овај дивни храм који је посвећен Светом оцу Николају Чудотворцу. Господ наш Исус Христос за себе каже да је Пастир добри који живот свој полаже за овце своје. Сви који су Њега следовали, свети апостоли и светитељи они су се повели примером Господа нашега који је рекао: „Нисам дошао на земљу да ми служе, него да служим“. Браћо и сестре, правило је у Цркви да већи служи мањем. Наш живот се огледа и осмишљен у нашем служењем Богу, Цркви, ближњима онако како је Господ заповедио да љубимо Бога и ближњега. Љубав се не може показати ако нисмо спремни на жртву, ако нисмо делима својим посведочили своју љубав према Богу и према ближњима. Светитељ кога славимо, Свети Николај целим својим животом је себе предао Богу, али и ближњима којима је служио. Највећа његова особина пред Богом, а Богу је најсличнија, што је Свети Николај био милостим према свима, нарочито према слабима и грешнима. Помагао је материјално и духовно за време свог живота многе је спасио од греха, од беде и смрти. После свог земаљског живота и његове чудотворне мошти које су примиле Божанску силу и оне чудотворе и исцељују. Тако да данас празнујемо пренос моштију Светог Николаја из Мире Ликијске, тамо где је он рођен, где је живео, где је службовао и где је био сахрањен. Цео тај крај и околина били су опустошени од Агарјана, од Османлија, он је изразио жељу да његове мошти буду пренете у град Бари, у Италију, на Јадранско море. Свети Николај је заштитник оних који плове и морнара. Тако су пренете његове мошти на радост свих грађана града Барија, крајем 11. века и до данас почивају у том граду, чијим се ми моштима ми поклањамо, јер оне и даље точе миро и чудотворе.Тако је његова велика љубав и милост над свима нама, нарочито над онима који су у опасности брз је помоћник, притиче у помоћ и наш је заштитник у овом земаљском животу којим пловимо као пучином овога света, витлани буром и ветровима искушења. Треба да знамо да никад нисмо сами, никада да посустанемо, никада да се уплашимо, да будемо малодушни, да мислимо да све од нас зависи. Ако верујемо у Господа, Пресвету Мајку Божју, када нам је најтеже они су нам најближи, помоћи ће нам да се спасемо и да се избавимо од свих тих беда. Зато ми славимо светитељи, они су наши други анђели чувари који нас воде пред овај живот и који нас упућују како да живимо и како да деламо како бисмо и ми заслужили живот вечни. Овај живот је пролазан, колико год дуго да траје, какав год да је он је пролазан. Хришћани верују у вечни живот, јер Господ наш је рекао да Његово Царство није од овога света. Он је нама припремио нешто боље, лепше и нешто што траје у векове векова. То је Царство небеско, вечни живот. Ми ћемо да задобијемо овде милошћу и добротом својом и делима, нарочито када су у питању наши ближњи, да не будемо сујетни, да не будемо злопамтљиви, да не будемо љубоморни и зависни, јер су то одлике самољубивих, себичних, који су егоисти. Господ хоће да се ми окренемо према другима, јер ако смо ми окренути другима и Господ је окренут према нама. Он ће нам помоћи у све дане нашег живота.

Митрополит рашко-призренски г. Теодосије је преломио славски колач домаћина Бошка Кућеровића, који је са својом благочестивом породицом приредио трпезу љубави за госте и верни народ.

Извор: Епархија рашко-призренска