Светом Литургијом у храму Покрова Пресвете Богородице у Младиковинама код Теслића свечано је прослављен Духовски уторак, који се у том крају обележава као заветни дан.

Високопреосвећеног Митрополита зворничко-тузланског г. Фотија у порти храма дочекао је надлежни парох, протонамесник Павле Алексић, заједно са архијерејским намесником теслићким протојерејем-ставрофором Миладином Вуковићем, другим свештеницима, ђаконима и бројним верним народом.

После свете Литургије, уследио је трократни опход око храма и парастос за борце из Младиковина пострадале у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Потом је извршен обред пољске молитве и благосиљања летине, чиме је призван благослов Божији на земљу и плодове.

– Празник Педесетнице — Духови јесте празник Цркве. У свакој цркви прослављамо Духове. Света Литургија почиње призивом Свете Тројице: „Благословено Царство Оца и Сина и Светог Духа“. Црква је, дакле, Царство Божје, Царство Свете Тројице, које на земљи доживљавамо управо кроз Литургију, као што смо се и данас сабрали. Читао сам многа тумачења Литургије и покушаћу да поделим оно чега се сећам и што сам доживео и прочитао. Један старац на Светој Гори је почињао да служи Литургију само када би, након Проскомидије и Исусове молитве, видео плавкасту светлост на ђаконику. То је за њега био знак да је сишла благодат Божја и тек тада је почињао да служи. То није био програм као у свету: „Почиње у толико и толико“. Блаженопочивши владика Атанасије, док је служио Литургије у манастиру Ваведењу, где она почиње у 9 часова, он је некад знао почети 10–15 минута раније. Рекао је: „Литургија је сабрање. Људи долазе са својих послова, са имања, остављају породицу и долазе на богослужење. Није то позоришна представа за коју смо платили карту и мора да почне тачно кад пише у програму“. Важна је припрема за Литургију: пост, молитва, Исусова молитва на путу до храма. Литургија нам даје слободу. Она нас не притиска, већ ослобађа – беседио је владика Фотије и подсетио:

– Код владике Николаја постоји опис „Небеске Литургије“, где апостол чита Свети архиђакон Стефан, а јеванђеље чита Свети Јован Златоусти. Док ми служимо на земљи, служи се и на небу. Старац Тихон, духовник старца Пајсија, у време Херувимске песме одсуствовао би из капелице и остајао у молитви, враћајући се сузних очију говорећи да је био на Небеској Литургији. Дух Свети оприсутњује Христа у историји. Он претвара хлеб и вино у Тело и Крв Христову. Свети старац Емилијан је сведочио да у време претварања Дарова силази огањ на Престо. Литургија је препуна тајанствених догађаја које не можемо разумети умом. На входу свештеник позива анђеле Божје да са њима саслужују. Они служе, иако их ми не видимо. Неки свети људи их јесу видели. Важно је да то знамо и да имамо страхопоштовање – не страх, већ свештено поштовање пред Светињом.

– Када сам у олтару осећам се као да сам у „Светињи над светињама“. У старозаветном времену ту је само првосвештеник улазио једном годишње. Поред њега једино је још улазила и Пресвета Богородица када је живела у храму, јер је била достојна, часнија од херувима и славнија од серафима. Благослови Божји често се пројављују и телесно. Бивало је да из руку светих владика и крста сија светлост која исцељује и изгоне демоне. То је био случај са Светим Јованом Кронштатским. Све ово нас упућује на дубину богослужења и значај Духа Светог. Данас Црква живи благодаћу Духа Светог. Све се свршава Његовим дејством. Освећујемо водицу у кућама, колаче, кољиво, све Духом Светим. Приликом освећења храма, владика носи мошти, благосиља светим миром, а говори се: „Благодаћу Духа Светог“. После крштења ми постајемо храм Свете Тројице. Као што је овај храм, тако је и човек храм Бога живога. То је православна, светотајинска антропологија. Надам се да ће деца све ово учити на веронауци и објашњавати старијима – нагласио је митрополит Фтоије и истакао:

– Отац Павле, ваш надлежни парох, ми је добро познат још из манастира Крке. Радио је вредно, у маслињаку, ћутке. И овде у Младиковини види се његов труд и напредак. Надам се да сте задовољни његовим служењем. Ако будемо сложни и свако помогне колико може, Бог ће благословити и учинити више него што очекујемо. Бог гледа намеру. Чак и ако нисмо нешто могли да урадимо, али смо хтели — и то се рачуна као дело. Бог да вас све благослови. Надам се да ћемо поново доћи и освештати фрескопис када буде готов. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!

Извор: Епархија зворничко-тузланска