Велика молитвена радост испунила је традиционално манастир Ћелије на празник Преподобног Јустина Ћелијског, духовника и служитеља олтара Божјег током преко три деценије земног живота у тој светињи.

Светом Литургијом у заветном храму аве Јустина је началствовао Високопреосвећени Митрополит крушевачки г. Давид, уз саслуживање преосвећених епископа ваљевског г. Исихија и топличког г. Петра, викара Патријарха српског, и свештенослужитеља из више епархија. Посебно свечани тон богослужењу дало је појање Хора свештеника, богослова и полазника Школе појања Епархије ваљевске под управом протојереја Бранка Чолића, као и сестринства манастира Ћелије предвођеног игуманијом Гликеријом.

Мошти Преподобног оца Јустина су ове године служитеље и поклонике дочекале пред заветним храмом, те је његов благослов и на тај начин пребивао са свим учесницима литургијског сабрања. Празнично слово, утемељено на прочитаном јеванђељском одломку (Мт 5, 42- 48) принео је Митрополит крушевачки г. Давид. 

– Хришћанско православље не признаје ближњег као непријатеља, већ све чини да сваког учини ближњим и братом својим. Но, ми нисмо успавани па да не знамо како се неко понаша према нама и ми према њему, јер свако опхођење има своје плодове, оставља траг. Постоје људи који се непријатељски понашају и једини начин да остану ближњи јесте благосиљати их, а не упућивати клетве. Наравно, то подразумева чињење добра онима који нас мрзе и молитве за оне који нас вређају и гоне - приближио је митрополит Давид чувени хришћански парадокс којим се једино стиче благослов и право обраћања Оцу на небесима који, како јеванђелист Матеј бележи, обасјава и зле и добре, те даје дажд и праведнима и неправеднима. - Сваки човек треба да се спасе, јер је позван у спасење - поучио је митрополит Давид, додавши да хришћански живот позива на савршенство у подвигу и врлини. 

У другом одломку (Мт 11, 28- 30) Господ позива Себи све који су уморни, натоварени, израњављени, оптерећени и усмрћеним, јер Он је истински Спаситељ и Његово је да нас привуче Оцу какви год да смо. Почетак хришћанског живота је узимање јарма (Узмите јарам мој на себе...), односно узимање крста. Увек је то крст Господњи сачињен од безброј наших крстова, уграђених у њега, те је наше ношење крста заправо придржавање крста Господњег. Како носити крст, учимо од Господа. Крст се носи кротко и смирено. Једино тако се може наћи покој душама. Покој је од благодати, коју Господ даје људима… Крст се носи на синовски начин и само синови могу да га изнесу – објаснио је митрополит Давид ношење крста кроз живот по узору на Спаситеља, који је управо ово знамење учинио победоносним символом својим смирењем, те је због тога наша вера блага вест и то је оно што ми можемо дати свету.

После свете Литургије, Преосвећени Епископ г. Петар је преломио славски колач са сестринством манастира Ћелије. У свом обраћању присутнима, владика Исихије је указао на значај присуства оца Јустина овде за све нас преко његових целебних моштију. - Сви улазимо овде да се, смирено и скрушеног срца, над његовим кивотом помолимо за опроштај грехова, за поправљање наших пропуста, слабости и малодушности. У дане када је читав род наш показивао нестрпљење, Он (ава Јустин) и његове речи значе чврстину и правац, али не онако како наш огреховљени и недостојни  ум тумачи његове речи, већ онако како их тумачи наша Црква, јер свете Оце само на тај начин можемо да схватимо - рекао је владика Исихије у част великог угодника Божјег чије молитве чувају Ваљевску епархију и васцели православни свет.

Свечаности у манастиру у Ћелије су, поред верника из разних крајева, присуствовали и министар без портфеља задужен за област међународне економске сарадње др Ненад Поповић, градоначелник Ваљева г. Лазар Гојковић и други уважени гости.

Извор: Епархија ваљевска