У недељу прву по Педесетници, 15. јуна 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Георгија на Опленцу у Тополи. Повод за литургијско сабрање био је фестивал хорова Епархије шумадијске. Ове године за фестивал се пријавило четрнаест хорова из више шумадијских села и градова. 

- Црква нас учи да је човек створен да постане храм Божји, да постане обиталиште Духа Светог. Не постанемо ли ми храм Божји и храм Духа Светог неће нам помоћи ни ови зидови овако лепо украшени. Како се радујемо када видимо како се храм уздиже горе, а како ћемо тек да будемо срећни ако човек узраста у Духу Божјем, у Духу Светом. Што више људи налази мир са собом, са Богом и помирење једни са другима храм постаје још светији. Зато је Господ рекао: Где су двоје или троје сабрани у име моје онде сам и Ја са њима. У празној цркви у којој се служи Литургија радости нема. Радости нема што нема народа, јер се Литургија служи ради народа и ради причешћа. Замислите позив свештеника да са страхом Божјим вером и љубављу приступе, а оно не приступи нико. Зато свети Оци кажу да где нема причешћа не треба да буде ни Литургија. Можемо ли да живимо без причешћа? Не можемо, јер је сам Господ рекао: Ко једе моје Тело и пије моју Крв има живот у себи. И то не живот само у овоме свету него живот у вечности, браћо и сестре! Ми се морамо одрећи себе и узети крст. Једино тако можемо поћи за Христом. Он је узео крст ради свих нас и Он не тражи да носимо Његов крст јер је он тежак за нас, али тражи да понесемо наш свакодневни крст. Треба да поднесемо све оно што нас снађе и све што нас снађе да са благодарношћу примамо. Треба да кажемо: Господе, помози ми да издржим данашњи дан. Јер ако се само уздамо у нас, у наш подвиг, духовност, све је то слабо. Зато нам треба помоћ Божја, зато нам треба Господ. Светитељи су знали да спасавајући себе спасавају и друге који су око њих. Одрекли су се свог грешног живота и прихватили светост живота. Одрекли су се свог грешног живота јер су гледали на своје грехе, а не на грехе другога. Смирење је да човек сматре себе горим од других. Нека би нам Господ и сви свети које данас прослављамо помогли да ми следујемо њиховим примерима и да се стално подсећамо како су ти људи постали свети. Требамо да се угледамо на њихов живот. Наш српски народ треба да буде Богу благодаран што из рода нашега имамо велике светитеље, велике угоднике Божје. Да нам није било њих, где бисмо ми данас били? Овде не би били сигурно. Да није било Светог Саве да нам преда Христа, да нам преда веру, сигурнио се не би звали овим именима којима се данас зовемо. Трудимо се да живимо њиховим животом па ће и нас Бог прославити како је и прославио све свете угоднике - беседио је митрополит Јован.

После заамвоне молитве владика Јован је заједно са свештенством и сабраним народом осветио славске дарове. Део славског колача преузео је архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мића Ћирковић, који ће са својим намесништвом бити домаћин фестивала хорова следеће године. На крају свете Литургије представљени су хорови који су извели одабране композиције. Ове године за фестивал се пријавило четрнаест хорова из више градова и села Епархије шумадијске. Свима њима се митрополит Јован захвалио за велики труд и ревност коју улажу у црквено појање и поделио грамате захвалности Епархије шумадијске.

Извор: Епархија шумадијска