Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је на Видовдан, 15/28. јуна 2025. године, свету Литургију у храму Светог Духа на Јаворци, подигнутом у спомен војницима погинулим током Првог светског рата.

Саслуживали су: јереј Мирослав Ћирковић, парох новогорички; јереј Дејан Мандић, парох копарски; и ђакон Петар Козакијевић из Љубљане. Појао је Хор храма Светих Кирила и Методија у Љубљани. Епископ Кирило је беседио да за сваки народ и цивилизацију постоје времена успона и падова, али и да постоје они дани у којима се сабира читав квалитет једног народа, дела у којима народ изражава своје биће. Подсетио је присутне на чувену битку у Термопилском кланцу, када је грчки краљ Леонид са врло малом војском изашао пред вишеструко бројнију персијску армију, са намером да брани слободу, културу и језик свог народа. „То није била тада хришћанска култура, али опет, слобода је универзална и посебна вредност. Тада је Леонид, знајући да не може да победи у бици, оставио свом народу завет да се бори за слободу. Жртва војника у Термопилу одржала је Грчки народ да би се касније ослободио од Персијског ига и наставио развијање своје културе, уживајући у слободи“, рекао је владика Кирило и истакао да слобода сама по себи није увек вредност: „Слобода, посебно у нашим савременим цивилизацијским релацијама се често схвата као својевољност. Међутим, слобода и жртва уопште добијају свој прави смисао, иако су оба појма била важна и у дохришћанским цивилизацијама, у хришћанству“.

„То се најбоље огледа у жртви цара Лазара и његових војника на Косову пољу, који су исто тако изашли у много мањем броју него што је било Османлија, Турака. Њихову жртву посебно је опевао највећи песник јужних Словена, Петар II Петровић Његош. Његош тамо каже: Шта Леонид хоће и Сцевола, кад Милош стане на поприште. Ова мишца једнијем ударом престол сруши, а тартар уздрма. Он Милоша упоређује и са Сцевулом, римским војсковођом који је допустио да му изгори рука на огњу, не хотећи да се преда, да се покори и поклони туђину. Иако је и то догађај из претхришћанског периода, он нам говори о храбрости и борби за слободу. Хришћанска жртва има значење побједе над главним нашим непријатељем, а то је ђаво. Све остале жртве немају ту снагу, ако нису сједињене са Христовом жртвом и са Његовим Крстом. То је оно о чему говори апостол Павле: Ја довршавам страдање на свом тијелу за Тело Господње које је Црква. У томе је смисао хришћанског страдања, оно довршава страдање Христово у времену. Оно што је Христос већ савршио, ослободио нас од ђавола, смрти, пропадљивости, греха, нама се даје Духом Светим“, рекао је владика Кирило.

Епископ је и направио поређење Христа и хришћана са штампарском матрицом и отиском: „Када штампамо књигу, ми у штампарији припремимо матрицу, уз помоћ које штампамо отиске и примерке књига. Тако је и Христос припремио матрицу, а Дух Свети нам доноси ту матрицу у времену. Међутим, ми нисмо као папир, већ смо слободне личности које слободно примају ослобођење које је Христос већ извршио. У томе је тајна слободе. Слободу треба користити мудро, штитити је, бранити је. Али не слободу као својевољност, јер својевољност је ропство гријеху, а не слобода. Својом жртвом цар Лазар нам је показао да Царство небеско не смемо да дамо ни за што. Остало све може, међутим, за Царство небеско треба да дамо све, па и свој живот. Цартство небеско је вредније од нашег земаљског живота и надилази га. Оно није супротстављено нашем земаљском животу, јер, како живимо овде у овом привременом животу, каже Апостол Павле, тако ћемо живети и тамо. Ако смо овде добри људи, немојмо сумњати да ће нас Бог препознати и у своме Царству као добре људе, који мисле и чине добро свом ближњем“.

По завршетку свете Литургије служен је помен војницима страдалим у Косовској бици, али и у биткама Првог светског рата, а додељене су и захвалнице за залагање и труд у ширењу позитивних међуљудских односа, верске толеранције и разумевања толминском жупнику Дамијану Бајецу, Силвестру Габершчеку, општини Толмин и начелнику општине Толмин г. Алену Черву.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска