Празник Преподобног Пајсија Великог у Светостефанском манастиру у Горњем Жапском

Објављено 03.07.2025
На дан када Црква прославља успомену на једног од великих Отаца пустиње - Преподобног Пајсија Великог, у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском служена је света Литургија, којом је началствовао Високопреосвећени Митрополит врањски г. Пахомије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије врањске.

После свете Литургије, митрополит Пахомије је благословио славске дарове, честитајући имендан монахињи Пајсији из сестринства тог манастира, која своје монашко име носи у част великог светитеља. У молитвеном сабрању учествовао је и велики број верних који су, после богослужења, имали прилику да узму учешћа у трпези љубави. - Данашња прослава великог празника није само прослава једног дана или једног имена, већ је то је жива и делатна пројава да Црква Христова живи у народу Божјем, у монашким обитељима и у сваком срцу које жуди за Богом. Радост свете Литургије, заједничке молитве и трпезе љубави показује да је вера дело заједнице, али пре свега - дар Духа Светога. Нека молитве Преподобног Пајсија Великог укрепе све верне, а сестринство манастира настави да својим трудом, молитвом и љубављу сведочи лепоту православног монашког живота - поручио је митропоит Пахомије.
 

Светитељ пустиње - учитељ смирења и молитве

Преподобни Пајсије Велики, чији спомен Црква празнује 2. јула (19. јуна по старом календару), био је један од најузвишенијих ликова раног монаштва у Египту, ученик Светог Памва и савременик Светог Антонија Великог. Његова душа је била испуњена неисцрпном љубављу према Богу и људима, а његова реч - уткана у смирење, тишину и богомудро ћутање - поучавала је многе. Као што каже и један од његових биографа, „беше дух његов као мирис благоуханог тамјана у пустињи“, и његов живот показује да је једино у заједници са Христом човек истински жив. У времену које нас позива на убрзаност, бригу и расејаност, пример Преподобног Пајсија је као глас у пустињи који нас позива на унутрашњи мир, на тишину срца и смирење у Господу. Његове поуке нас уче да без молитве и одрицања нема истинске слободе, јер „свети се не рађају у изобиљу, већ у посту, молитви и трпљењу“.

Извор: https://www.eparhijavranjska.org/