На празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан свечано је прослављена храмовна слава Старог храма у Зворнику.

Светом Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, који је многобројном верном народу упутио архипастирску беседу:

- Часни оци, господине градоначелниче, брате Јакове, драга братијо, драги и уважени хористи, драга браћо и сестре, топло је данас и то нас подсећа мало на Јорданску пустињу, тамо где је Свети Јован Крститељ деловао и живео. Тамо је позвао читав свет на покајање. Данас, када празнујемо Светог Јована Крститеља, сећамо се његове основне мисије – позива на покајање свих народа на Земљи, а не само јудејског народа, и то у сва времена. Јутрос смо, пишући неке текстове и припремајући се за свету Литургију, написали једну песму која се зове „Три празника рођења“. Света Црква Христова празнује само три велика празника рођења: Рођење Христово – Божић, Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина и Рођење Светог Јована Крститеља – Ивањдан. То су три дана када празнујемо три највеће личности хришћанске историје и икономије спасења света. Знајте да је то у нашој Православној Цркви задржано. На Западу су људи, у време хуманизма и ренесансе, почели да славе и своје рођендане. Своје рођендане условно можемо славити, јер је то нешто из римског прехришћанског света, када су људи били окренути себи. Њихово главно мерило био је човек. Тако је било и у њиховој философији, учењу и схватању. Дакле, изнад човека није било ништа.
 
Ми сада празнујемо самог Богочовека Христа који је дошао у овај свет да га спасе својим Крстом и да својим Васкрсењем дарује свима нама живот вечни. Он је Победитељ смрти и наш Спаситељ. Пресвету Богородицу празнујемо јер је Она Мајка Богочовека Христа и наша Заступница пред Престолом Божјим. Непрестано се моли на небесима за нас. Свети Јован Крститељ је наш учитељ покајања, пустиње и подвижничког живота. Он нас учи да се Царство небеско муком задобија и да га само подвижници стичу. То је правило од Светог Јована Крститеља. То су за нас пресудне мере и тачке у нашем подвигу и вери. Зато празнујемо та рођења.
 
Увек треба да се смиравамо и схватамо како су други људи бољи од нас. Чули сте данас из светог Јеванђеља о чудесном Рођењу Светог Јована Крститеља. Он се родио у дубокој старости својих родитеља, праведног првосвештеника Захарије и његове супруге Јелисавете. Они су били честити и благочестиви људи, који су живели по законима Старог Завета. Бог је имао посебан промисао са њима. Архангел Гаврило је јавио Захарији да ће имати сина, коме ће дати име Јован. Тај син ће припремити пут за долазак Спаситеља. Свети Јован је испунио ту мисију, а на крају је своју верност платио главом – посечен је за истину, за Јеванђеље, за Христа. Био је највећи пророк Старог завета и први пророк Новог Завета. Његов изглед и понашање су били толико необични и ангелолики да су га људи сматрали анђелом или чак Месијом. Он је, међутим, у великом смирењу одговарао: „Ја сам глас вапијућег у пустињи... Иде онај коме нисам достојан да одрешим ремен на обући“. Свети Јован Крститељ је својим ученицима, међу којима су били и апостоли Петар и Андреј, рекао: „Гле, Јагње Божје које узима на себе грехе света“. Тако их је упутио на Христа. Он је тиме завршио своју мисију. Када је јавно изобличио Ирода речима: „Не можеш имати жену брата свога“, био је затворен и потом посечен. Велики људи страдају за истину. Нису у запећку, већ су као стене и планине на које ударају ветрови. Такав је био Свети Јован Крститељ. Он је саветовао војнике да не чине насиље, трговце да не отимају и не наплаћују више од прописаног, богате да деле сиромашнима. Црква је, по његовом учењу, место Божјег присуства и уподобљавања Христу.
 
Највећа мисија Светог Јована је позив: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“. Тај позив одјекује две хиљаде година. Допире до „живих људи“, до оних који нису духовно мртви. Имамо мисију у Африци, где наша Епархија помаже мисионарске активности. Пробушили смо бунаре, јер је вода тамо живот. Многи тамо приступају Православљу. Али и овде имамо сиромашних, многодетних породица. Црква мора да се брине о њима. Небеско Царство се не купује везама и пријатељством, већ искључиво врлином. Милосрђе, уподобљавање Христу, дела љубави – то је улазница за Царство Божје. Има људи који већ овде личе на Христа.
 
Захваљујем се деци која су дивно певала, као и проти Славенку и његовој братији. Имамо пуно посла у нашој Епархији. Желимо да подигнемо нови манастир у Зворнику. Потребно је да будемо јединствени и молитвени. Треба да се сећамо свих који су живот дали за нашу Републику Српску. Треба да их помињемо на проскомидији, у парастосима, јер су они велики пред Богом и пред народом. Нека сте Богом благословени. Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао.

***

Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Милош Зекановић, архијерејски намесник зворнички; протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намесник тузлански; протојереј-ставрофор Драган Тодоровић; протонамесник Ђорђе Грујић; као и протођакони Лазар Илић и Немања Спасојевић.

По завршетку Литургије, уследила је свечана литија око храма, као и освећење славског колача и жита. Кумови овогодишње славе били су Матео и Андреј Драгичевић, синови Данијела и Смиљане Драгичевић из Зворника. Молитвеном сабрању је присуствовао и г. Бојан Ивановић, градоначелник Зворника. Прослава је настављена за трпезом љубави, у духу братске радости и празничног сабрања. Митрополит Фотије је на крају похвалио труд локалних свештеника, деце и верног народа, најавивши подизање новог манастира као сведочанство духовне живости зворничког краја.

Извор: Епархија зворничко-тузланска