- Ако нисмо у заједници са Богом све остале наше везе биће осуђене на пропаст - поручио је Његово Високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије на Ивањдан у цркви Ружици у Рожајама.

– Да бисмо могли да ступимо у заједницу са Богом у земљи, која је сва огрезла у греху и у греху лежи, морамо да се покајемо, да отворимо и направимо место и простор за долазак Божји у срце наше и у наше животе. Покајање је тај поступак отварања двери људског срца за улазак и говорење Господу: Да, Господе, приђи, уђи и усели се у срце моје. Тако је ишао и само то је проповедао Свети Јован. Почетак проповеди Христове је био тек након смакнућа и убиства Светог Јована Пророка. Значи, Господ је ћутао и ћутке посматрао, ишли су ученици Његови за Њим и ништа није проповедао док је позивао Јован на покајање. Кад Га је Јован видео рекао је: Гле, јагње Божје које је дошло да узме - шта да узме на себе?  - да узме онај највећи терет кроз који је смрт дошла у овај свет, а то је да узме грехе овог света на себе и да нас од њих и од тог терета ослободи – беседио је митрополит Методије и додао:

– Није могао Свети Јован да нас ослободи тог терета, нису могли ни сви праведници и пророци који су до Христа били да нас ослободе ни од греха, ни да нас ослободе од смрти, која је кроз грех ушла, да нас спасу. То је могао само да уради Син Божји. По чему је, у ствари, велики Свети Јован? Најављивао је долазак у историји личности која је по суштини истинити Бог и истинити човек, а то је Христос Господ Спаситељ. Само у Његовој личности спајају се божанско и човечанско. Само се у Његовој личности и кроз Њега и Њиме може спасити целокупна творевина. Спасење творевине јесте у заједници с Богом, а остварење заједнице са Богом дешава се само и једино у личности Христовој. Зато данас прослављамо Светог Јована, који је Њега најављивао, и његов рођендан. Славимо и његово Зачеће у октобру, празнујемо и Усековање када је живот свој положио за истину и правду, а све нас својим животом и подвигом све позвао на покајање.

– Свети Јован нас позива да иступимо из простора таме, а тама и ноћ, каже Господ: Кад ходимо по ноћи тад се спотичемо, у пренесеном значењу јесте грех, односно греховно људско стање, помрачење и ума и срца, где одступа од нас благодат Божја и где више не знамо шта је истина, ни шта је правда, ни шта је милост, ни шта је доброта, све божанске особине остају далеко од нас. Дакле, данашњи празник нас позива на покајање и позива нас на заједницу са Јагњетом Божјим око којег смо данас овде сабрали. Лепо је кад се саберемо на данашњи празник и славу овог храма, ужелимо се једни других, јер се нисмо одавно гледали, онда причамо једни с другима иако још служба траје. Служба је, у ствари, разговор са Богом, а без заједнице са Богом и без тог дубљег осећања Његовог присуства сва друга заједница, односи и везе осуђене су на пропаст, ако нису осољене нашом заједницом с Богом и благодаћу Божјом – поручио је митрополит Методије и наставио:

– Све људске заједнице у овом свету, ако нису благословене благодаћу Божјом кроз наш однос с Богом, оне се распадају и не могу да трају. Сведоци смо данас тога шта се дешава у свету и у људским односима. Однос људски је и брак, зато је и света тајна зато што се склапа с благословом. Ако нема благослова Божјег, распада се и брак као људска заједница. А данас највише, можда као никад у историји људског рода, човечанство болује од распадања људске заједнице само због тога јер је заједница са Богом запостављена, маргинализована и стављена у други план. Дакле, кад дођемо у храм, дошли смо у присуство Божје. Овде узносимо своје молитве Богу и прозбе, као што је Свети Захарија узносио у олтару великог Соломоновог храма за себе, а онда му се јави анђео и каже: Услишене су молитве. Тако ће се јавити и на разне начине се Господ јавља свим људима у овом свету и даје потврду да је услишио и чуо наше молитве. До тога не може доћи док се Њему не окренемо и Њему не завапимо и не прихватимо руку Његову, пружену ка нама Спаситеља нашег. 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка