Цетињско свештенство и свештеномонаштво служило је 27. спетембра 2022. године, на празник Воздвижења Часног Крста Господњег, свету службу Божију у Цетињском манастиру.

Архипастирску беседи пред свето причешће одржао је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије:

-Крст је двоструки символ. Њиме се спајају у једно страдање и слава. Господ је тако благоизволио да спаси род људски: да дође у овај свијет, да прими сва наша понижења, сва наша страдања, све патње, сва отуђења, сву нашу богоостављеност… Када је узишао на Голготу, када је био распет, Он је почео онај псалам који је пратио Његовио жртвоприношење: Боже, Боже мој, зашто си ме оставио. Сигурно не можемо мислити о томе да је Њега Бог оставио, јер је Он Син Божји. Он је ту изговорио нашу муку, нашу несрећу, али се са својом људском природом сјединио са нашим мукама, са нашим несрећама, патњама, страдањима, погибијама, са нашом смрћу… Али, Његова смрт је била живоносна. И то, не само у примјеру једног човјека – Христа Исуса, него Његова смрт оживљава све нас смртнике. Његово васкрсење је и нашпе васкрсење. Његова слава је и наша слава.

Он је тако све устројио да ако смо спремни да будемо причасници Његовијх страдања, да наша страдања сјединимо с његовим страдањима – та страдања ће бити спасоносна. И Он нас никада неће оставити. Као што говори Свети апостол Павле говорећи о слави која је уготовљена хришћанима: Ако с Њиме страдамо – с Њиме ћемо и васкрснути. Све то открива Христов часни и животворни крст, јер се крст јавио као оруђе спасења нашега. Христов крст голготски је живоносан. Исто као и хришћани у Јерусалиму, и хришћани у Цетињском манастиру имају данас могућност да се данас клањају честици часног крста. Света царица Јелена је нашла часни крст и његов проналазак био велика радост за све хришћане. И када је јерусалимски патријарх уздигао часни крст високо над свим народом, тада је сав народ пјевао: Господи помилуј, Господи помилуј, Господи помилуј… И ми у Цетињском манастиру имамо такву службу уочи Крстовдана. Дакле, суштина празника је иста и овдје и у Јерусалиму. Треба да знамо и да је тек послије проналаска часнога крста Свети цар Константин подигао велике храмове у Светој земљи, па је над гробом Господњим подигнут величанствен храм, који је освећен 335. године. То се звало и освећење и обновљење храма. Интересантно, храм је нови а освећење се звало обновљење: зато што Божја благодат, која силази да ли на човјека када прима свете тајне, да ли на храм када буде освећен – она га обнавља, она га чини потпуно новим, она га облачи у свјетлост Божју. И храм и човјек и све освећује силом часнога и животворнога крста Господњега.

Данашњи празник је један од највећих празника. Одмах после Васкрсења и Рођења Христовога, Тројичиндана, ту је и празник Воздвижења Часног Крста Господњег, јер је крст слава наше свете вјере, знак живота вјечнога и знак нашега спасења. Часни крст нам открива како да се спасавамо у овоме животу: да се сједињујемо са Христом и у временима када нам је добро, када нам све лијепо иде, а посебно у оним тренуцима и моментима када нам баш ништа добро не иде и када нам је све лоше. Знајте, ако смо хришћани и ако се Њему молимо, ако од Њега не одступамо – тада је Господ са нама.

Извор: Митрополија црногорско-приморска