У недељу, 16. октобра 2022. године, прослављена је свечано тристагодишњица оснивања Српске православне црквене општине и храма у Имотском.

Прослава је почела светом Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом далматинским г. Никодимом. Након свете Литургије епископ Никодим је честитао јубилеј свим верницима и упутио захвалност епископу Илариону, али исто тако и оцима, који су дошли да заједно принесу молитве Господу:

„Ваше Преосвештенство, часни оци, драга браћо и сестре, почео бих овај говор са најлепшом баладом написаном у овим крајевима на српском језику:

„Што се бјели у гори зеленој?
Ал' су сњези, ал' су лабудови?
Да су сњези, већ би окопнули,
лабудови, већ би полетјели;
нит' су сњези, нит' су лабудови,
него шатор аге Хасан-аге:
он болује у ранами љутим.
Облази га матер и сестрица,
а љубовца од стида не могла.“

Ове стихове сам изговорио најпре због последњег стиха, где се говори о стиду, и желим да искажем захвалност што се сви заједно не стидимо да кажемо да смо православне вере, да припадамо српскоме роду, и да су се наши славни преци пре триста година населили у Имотску крајину, где су подигли овај велелепни храм у коме вековима славе и прослављају Бога Живога, Онога који је „тако заволео овај свет, да је и Сина Свога Јединородног дао, да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни.“ (Јн, 3:16) Ми смо се окупили овде да прославимо триста година од како је основана Српска православна црквена општина, од како су наши преци добили слободу да могу да имају свој храм и да у њему прослављају Име Божје, да се окупљају и радују једни другима, као и ми данас, и кроз то да сви наследимо Царство Небеско“.

Уследило је обраћање владике Илариона:

„Драга браћо и сестре, сведочанство да смо овде поводом триста година од оснивања Српске православне црквене општине сведочи нам о присуству православног српског народа на овим просторима, а који су у то време саградили један овако велелепни храм. Ми врло често сматрамо да су времена у којима живимо често најтежа, али треба само да се сетимо времена људи који су без савремених помагала подигли овај велелепни храм. Свакако, највећи дар овога храма сте ви, драга браћо и сестре, који сте овде присутни са мноштвом деце, те сам чуо, а и видео да се у великом броју причешћујете Светим Тајнама Христовим, јер како је старац Порфирије увек наглашавао да смо, када живимо унутар Цркве и учествујемо у светим тајнама, већ у рају.

Драга браћо и сестре, радујем се јер Епархија далматинска и Епархија тимочка јесу духовно и крвно везане, јер нас повезује и Пресвета Богородица која је присутна са нама и која нас штити. Нажалост, повезује нас и тешко време, које је изазов за све нас, јер и овде, као и тамо у Србији, а нарочито на пограничним крајевима, као што и ви јесте овде, јесте депопулација становништва, бројно исељавање, тешка економска ситуација, као и други притисци са којима се суочавамо, како ви овде, тако и ми тамо. У том контексту и ради тога желим да вас охрабрим и да вас подсетим на речи апостола Павла: „Сви који хоће побожно да живе у Христу Исусу, биће гоњени.“ (II Тим. 3, 12). Да ли ћемо бити гоњени од наших првих комшија, који ће бити завидљиви према нама јер имамо радост и мир у оквиру наших породица и заједница, да ли ћемо бити гоњени од наших непријатеља, да ли ћемо бити гоњени од исконског непријатеља нашег спасења, то у суштини није велика разлика, него је битно да будемо утврђени у вери и да имамо силу коју задобијамо животом у цркви, личној молитви, учествовањем на светој Литургији, силу коју задобијамо кроз исповест, покајање, кроз храброст да исповедимо оно што јесмо, али такође, као што је и владика рекао, кроз молитву за све оне који нас окружују, па чак и за оне који нас не воле, који нас мрзе. Ми смо по примеру Господа Исуса Христа на Крсту и Светог архиђакона Стефана призвани да кажемо: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!“ (Лк. 23, 34) Једино таквим животом и таквом молитвом ћемо показати да смо истински, дубински и искрени ученици Христови“.

Извор: Епархија далматинска