Свети апостол и јеванђелист Лука и Свети Петар Цетињски торжествено су прослављени у Цетињском манастиру.

Свету Литургију су служили Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Архиепископ михаловско-кошицки Георгије и епископи милешевски Атанасије, полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије и захумско-херцеговачки Димитрије.

Након читања зачала светог Јеванђеља од Луке, владика Димитрије је подсетио на речи Светог Петра Цетињског: Ко много збори без разлога, тај се стиди од говора свога, нагласивши како се он увек ослањао на плодно семе речи Божје: Чудесно ново чувство, како кажу Свети оци, које нам је Бог дао, чуло вјере, да можемо бити пријатељи и позваници Божји, а онда у Новом Завјету имамо нешто више од тога, а то је долазак нашег Спаситеља Господа Исуса Христа у тијелу и оно што је Мојсију било немогуће, нама је могуће. Из лица Божјега градимо нови живот и постајемо нови људи. Мајстор тог описивања сусрета са живим Богом је Свети апостол Лука, данас прослављани и коме многе породице приносе колач и жито као свом заштитнику. Био је мајстор да осјети и опише како се људско срце приклони Богу”, казао је подсјетио на два мјеста у Светом Писму гдје он својим детаљима боље то приказује од других јеванђелиста, а то је тренутак плача Светог апостола Петра након што се три пута одрекао Христа, а други моменат је у сусрету Луке и Клеопе са васкрслим Господом на путу за Емаус. Ријеч Божја и наш Спаситељ, зажижу огањ у срце сваког човјека који је спреман и који је отвореног срца, а такав човјек је био Свети Петар Цетињски који је као дванаестогодишњи дјечак дошао у манастир и кога данас прослављамо.

Владика Димитрије је честитао славу игуману Пајсију и братији, као и ректору Богословије Светог Петра Цетињског г. Благоју Рајковићу, професорима и ђацима:

-Колико је срце Светог Петра горело љубављу Божјом тако да је он стизао са краја на крај Црне Горе и свима био утјеха, попут апостола Павла, био је и темељ Црне Горе и свег српског народа, темељ свега вриједног и истинитог у данашњој Црној Гори. Као што је темељ Цркве Божје и свих нас и Светог Петра Цетињског, Свети апостол Лука, тако је Свети Петар Цетињски био темељ великих људи, својих наследника на трону, а један од њих је владика Раде, а други је митрополит Амфилохије блаженоупокојени, који су плод проповједи Светог Петра Цетињског, а без те проповиједи ни они не би били тако предањски, истинити и ни они не би тако освојили и утјешили наша срца и поновили ту жртву Светог Петра Цетињског. Нека би дао Бог да и ми, барем у малој мјери, будемо слични њима и да се преображавамо, да сваког дана почињемо нови труд и подвиг, да улажемо љубав, али не да се надамо у себе, већ да то буде наш принос да би благодат Божја сишла на наша срца, на наше душе, на савјести, умове, на вољу и наше биће, да би нас преобразила. Кад све буде тако, дубоко вјерујем да ће и она капелица на Ловћену која нам је свима тако на срцу, никнути као пролећни цвијет из орошене земље. Природно ће се појавити на том врху Ловћена и ми ћемо је обновити и саградити поново, а кад погледам вас, живу Цркву Божју, па помислим и погледам на Ловћен, зачудим се како она већ није ондје. Куцнуо је час и дошла је пуноћа времена, али Бог ће дати благослов да свима буде на утјеху, а никоме на некакво понижење, а прије свега да буде на помирење. Дај Боже, кад се изгради та капела на Ловћену, да ми остваримо аманет Светог Петра, да се измиримо, пољубимо братске ране и поклонимо се тим ранама и да ова земља коначно изађе из свих својих подјела и раскола.

-Славећи данас спомен Светога апостола Луке и Светога Петра Цетињскога, прослављамо Христа са којим су се они у различитим временима сјединили. Свети апостол Лука је писао Јеванђеље, а Свети Петар је јеванђелист новог времена, као што је благодат Светога Духа осјенила и просветлила Луку и учинила га апостолом Христовим, исто је тако је и милост Божја и ријеч Божја осветила душу и срце и ум Светога оца нашега Петра Цетињскога. Свети Лука је у своје вријеме проповиједао Јеванђеље, а тако је и Свети Петар Цетињски имао живу ријеч Божју у устима својим и то је била једина власт са којом је располагао, али су се од те власти много више бојали Црногорци и поштовали га у исто вријеме, него да је имао неку  земаљску власт од данас до сјутра. Свети Петар је превазишао своје вријеме и границе, био је поштован још за живота као светитељ. Знали су људи тог времена да је Свети Петар човјек Христов и да је у њему иста мудрост и вјера Светих апостола, Светих отаца, Светог Саве и Светог Василија, те је зато имао толики ауторитет, али да знамо и да је прошао трновит пут са много тешкоћа, али је крстом Господњим побјеђивао све, беседио је митрополит Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска