Прва нeдеља свете Четрдесетнице – Недеља Православља у Цетињском манастиру је торжествено прослављена светом Литургијом коју је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење свештенства намесништва цетињског и свештеномонаштва те свете обитељи.

Поред цетињских богослова појао је и хор Преподобне мати Ангелине из Никшића. Пре Литургије, митрополит Јоаникије је рукопроизвео монаха Лазара, сабрата Цетињског манастира, у чин ипођакона. По заамовној молитви, кренула је литија с иконама свештенства и верног народа од Цетињског манастира до цркве на Ћипуру, а по повратку испред манастира прочитан је и Синодик Православља.

- Прву недјељу свете Четрдесетнице – Недјељу Православља – такође зовемо Чистом недјељом, јер постећи чистимо и душе и тијела од сваке нечистоће, прљавштине, злобе, пакости, зависти и од свега онога што унижава људско достојанство и обнављамо, постом и молитвом и светим тајнама, Божју икону у себи. И ова прва недјеља је једна мала побједа над лошим навикама у нашим животима, јер смо се потрудили не само да постимо тјелесно, да се уздржимо од сувишка хране и земаљских задовољстава, него смо постили и духовни пост, а он се садржи баш у томе: да се ослободимо од сваке душевне прљавштине. И то је већ једна велика побједа, веома значајна за наше спасење. Није то тако превелики труд и није тешко издржати, макар што се тиче тјелеснога поста, али је веома спасоносно за наше душе и нашу заједницу. Јер када постимо и када се Богу молимо, ми се Богу приближавамо и Његовоме животворноме наручју, а исто тако превазилазимо наше међусобне неспоразуме и приближавамо се у духу једни другима.

Преко 100 година трајало је разарање Цркве Божје изнутра, када је непријатељ рода људског ђаво посијао раздор у самој Цркви и расправу да ли треба поштовати свете иконе или не. А основни теолошки, богословски аргумент, доказ, да треба поштовати свете иконе и да их треба сликати је тај: Бог и Спаситељ наш вјечни и невидљиви, постао је видљив што је примио људску природу и постао човјек, ради нас и ради нашега спасења, да би у људској природи и у људском тијелу видљивоме, опипљивоме, устројио наше спасење. И ако је Бог постао видљив, онда можемо и да га изображавамо – Његов лик на светим иконама. Црква је бранећи свете иконе бранила икону Божју у човјеку, праву истиниту вјеру, прави образ човјеков, право достојанство и на томе се заснива украшавање светих храмова, као и украшавање наших душа. Православље је света вјера, чиста вјера, слатка вјера, али и вјера која има своју љепоту, љепоту душе и сјећања, љепоту мисли, а ту љепоту изображавамо и на светим иконама, и не само иконама него и на фрескама и светим сасудима и у црквеној архитектури, гдје видимо да су храмови иконични. И споља и изнутра су лијепо украшени и помажу сами изглед цркава и манастира, али и нашој мисли да се уздигне према Богу. Зато је православље бранило божанску љепоту и љепоту свете вјере и побиједило, не мачем и огњем, не силом, не ратом, него, истином правдом, трпљењем, молитвом, али и неоступним држањем истине и правде Божје, Јеванђеља Божјега. Тиме, појаснио је, света вјера увијек побјеђује и зато је непобједива. Докле је свијета и вијека Црква ће бити у овоме свијету као квасац, као свјетлост, као Божји благослов, као Божје присуство, али ће и бити гоњена до скончанија свијета и вијека и побиједиће, зато што се Господ Исус Христос јавио као Побједитељ смрти и Спаситељ рода људскога., беседио је митрополит Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска