Епископ Фотије: Можда Бог чује баш нашу молитву (Мк. 2:1-12)

Објављено 14.03.2023
Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански г. Фотије служио је 12. марта 2023. године, у Недељу Светог Григорија Паламе – Пачисту, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице, након чега је градоначелнику Дервенте г. Милораду Симићу уручио орден Светог краља Драгутина – Преподобног Теоктиста.

Одликовање је Градоначелнику додељено за оданост Цркви, несебичну љубав, труд и жртву исказану активним учешћем у животу и раду Цркве на подручју Дервенте. Уручујући одликовање владика Фотије је рекао да је реч о највишем ордену Епархије зворничко-тузланске истакавши да је Црква увек благосиља, сабира и окупља, а никада не дели људе.

- Благодарим оцима овде на труду у обнови овог храма, на живописању храма који би требао да се заврши ове године, а надамо се и доласку Патријарха на освештање. То смо договарали, а познато је да он потиче из ове околине и то треба да буде велики догађај за Дервенту. Овај храм је наша верификација и сведочанство да волимо Бога и све људе, да волимо наше светиње – рекао је владика Фотије.

Градоначелник Милорад Симић је рекао да је пре неколико година добио орден Светога Саве понајвише због тога што је био на челу грађевинског одбора за градњу храма у Дервенти:
- Овај орден је за свеопшту корист радећи овај посао дуги низ година, људи то препознају. Мој задатак је поштовати и вољети људе без обзира на вјеру и нацију, а остати вјеран својој вјери. Тог сам васпитања и из такве сам куће потекао. И ако сам урадио нешто доброга, вјероватно је владика препознао ту моју добру вољу, и ако Бог да и послужи ме здравље да се ово одликовање оправда.

Владика је вернике позвао да се моле за страдало Косово и Метохију, где су људи у бројним искушењима: - Они требају нашу помоћ и благослов. Ми имамо хуманитарну помоћ за Косово, али требају им и молитве, да знају да смо уз њих. И ми смо до јуче у Републици Српској били у сличној ситуацији. Морамо бити будни и свесни, јесте да је рат прошао, али су искушења остала.

Епископ Фотије: Можда Бог чује баш нашу молитву (Мк. 2:1-12)

Којим похвалним песмама да опевамо овог јерарха?... трубу богословља...
Којим песмама да овенчамо овог бранитеља вере...
зналца небеске Тројице... похвалу Солуна? ''

(Посни триод)

Данас у Дервенти прослављамо другу недељу Часног поста посвећену Светом Григорију Палами, великом учитељу Цркве. Првобитно је био монах на Атосу, где је достигао висок степен духовног савршенства, до те мере да је видео нестворену благодат Божју у своме срцу. Можемо слободно рећи да се духовно придружио Светим апостолима на Гори Тавор, јер је видео преображеног Христа и напојио се светлошћу благодати Духа Светог. Касније је изабран за Архиепископа солунског и постао велики јерарх Цркве. Убројан је у Нова Три Јерарха Цркве, где су још и Свети Фотије Велики и Свети Марко Ефески, као велики борци за Православље и богословље наше Цркве.

Чули смо данас из светог јеванђеља како Христу доводе једног болесног човека који није могао никако да стане на ноге, него су га верујући људи, пуни љубави према њему и према Христу, донели у кућу у Капренауму где се Господ тада налазио. Чак су толико труда уложили да су га преко крова спустили пред ноге Христове који му опрашта грехе и он се исцељује. Његова болест је последица греха. У Јеванђељу се не наводи којег тачно греха, јер то остаје да сви размислимо за себе и исповедимо духовнику. Оног тренутка кад му је Христос рекао: Оопраштају ти се греси, он је тог тренутка оздравио. Наравно, болест може да дође и као крст човеку да би се човек смирио носећи тај крст. Пример смирења је Преподобни старац Порфирије Кавсокаливит, који је за многе болести које је носио рекао да их је прихватио благодарећи Богу. Христос је многе исцелио на њихову личну веру. Знамо мноштво примера да Исус пита болесне: Верујеш ли да могу да те исцелим?. Али данашња јеванђељска прича нас поучава о вери Цркве, тј о вери тих људи који су болесног донели пред Христа. То значи да се вреди молити за своје ближње, комшије, пријатеље. Можда Бог чује баш нашу молитву. Молитва Цркве је велика, молитва светих људи је још силнија. Молимо се једни за друге и праштајмо једни другима. Период је Великог поста. Опростимо све, од ситних увреда до озбиљних неразумевања.

Извор: Епархија зворничко-тузланска


 

Више из категорије