Данас, 17. марта 2023. године, навршава се 19 година од Мартовског погрома над српским и другим неалбанским живљем на простору Косова и Метохије, који су починили косовски Албанци.

Косовски Албанци су током погрома, најпре у Косовској Митровици, а потом и у другим деловима Косова и Метохије, организовали протеривање Срба, уништавање њихове имовине и верских објеката. Годишњица погрома, као и сваке године, обележава се широм Епархије рашко-призренске. Овогодишње обележавање почело је парастосом у манастиру Грачаници, који је служио Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије, заједно са свештеницима Епархије. Парастосу су присуствовали Преосвећени Епископ новобрдски г. Иларион, викар Патријарха српског, породице невино пострадалих жртава, представници Канцеларије за Косово и Метохију, представници локалне самоуправе и Срби из свих крајева Косова и Метохије.

Након парастоса кренула је литија из манастира до Дома културе, где су положене беле руже код спомен обележја постављеног у знак сећања на нестале особе на Косову и Метохији. Организатори обележавања су Kанцеларија за KиМ, Дом културе „Грачаница", Галерија уметности Приштина - Грачаница, Епархија рашко-призренска и Удужење породица „Kосметски страдалници". На академији која је била организована у знак сећања на невино пострадале, епископ Теодосије је истакао:

- Већ деветнаест година, сваког 17. марта, подсећамо се трагичних догађаја Погрома из 2004. године, у коме је само за два дана насиља, 4.000 људи изгнано из својих кућа широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, а 34 наших цркава и манастира је уништено или тешко оштећено. Пред нашим очима су и даље слике пострадалих Срба у Косову Пољу, наших људи који су у последњем часу евакуисани из зграде Ју програма у Приштини и наших Призренаца који су уточиште нашли у бази КФОР-а док су њихове куће и цркве нестајале у пламену. У историјском памћењу нашег српског православног народа на овим просторима ово је само један у низу сличних догађаја који су обележили нашу историју. Страдање нам није никада било страно, али и поред свега наш народ је налазио снаге да остане и опстане на овој благословеној земљи косовској и метохијској, чувајући своју веру, чувајући своју народну културу и обичаје, свој језик и историјско памћење. Из свих тих невоља и страдања наш народ је излазио са ранама, али и са још већом вером и чврстином да никада не напусти и не заборави Косово и Метохију где год их ветрови историје односили. Зато је Косово и Метохија освештани простор који надилази историју, политику, пролазне границе и тзв. политичке реалности. Ова благословена земља натопљена је крвљу мученика и страдалника, посејана бројним црквама и манастирима од којих су многи у рушевинама, али који и даље сведоче наше духовно и историјско постојање и присуство и то је оно што нам у свим невољама даје снагу. Зато се и ове годишњице Мартовског погрома сећамо не само са тугом и болом због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи који су тих дана изгубили своје домове, већ и са чврстом надом да нас ни то, али ни било које друго страдање, неће и не сме поколебати у решености да останемо своји на своме.

Они, који би желели да нас овде више нема и не буде, увек ће гледати и видети у нашим светињама, у нашим селима и гробљима оно што их подсећа на српски народ и наше вековно присуство на овим просторима. Увек смо били спремни да живимо са другима у миру и да делимо оно што нам је свима као људима Бог подарио, али истовремено, мартовско страдање 2004. године, као и бројни напади и злочини који су учињени над нашим народом у последњих 24 године, па и ови најновији, само нас чине још више решеним да се никада не одричемо онога што је наше. Зато је свако обележавање годишњице Мартовског погрома, нама и подсетник и порука, да се не може градити будућност једног народа на забораву своје историје, да наша деца не могу да имају истинску будућност, ако забораве зашто су живели и жртвовали се њихови преци. Наша историја и наша вера нису митологија, већ су оно што нас повезује са вечним животом у Христу. Без те духовне димензије, српски народ и српска средњовековна држава, никада не би били оно што су били. Без тога не би било ни Грачанице, ни Пећке Патријаршије, ни Дечана, ни Светог Симеона Немање, ни Светог Саве, а ми бисмо били само једно племе на беспућу историје, људи без истинског идентитета. Зато данас 19. годишњицу Мартовског погрома обележавамо са молитвеним сећањем, али и са духовним оптимизмом да ћемо Косово и Метохију сачувати само уколико ми останемо верни оним идеалима који су надахњивали највеће синове нашег народа и наше Свете Цркве и уколико се трудимо да не продајемо своју земљу и не остављамо гробове својих предака.

Доста порушеног смо за сада, Богу хвала, обновили и наставићемо са обновом, али циљ наше обнове нису само грађевине, већ и да подстакнемо наше људе да се врате и да духовно обновимо наше заједнице и да поново освештамо наше цркве. То је посао где нам је потребна помоћ целог нашег народа и наше државе, да обезбедимо и услове за живот нашој омладини, запослење и будућност. У том подвигу треба да делујемо сложно и одлучно, као народ јеванђелски и светосавски. Тек тако јединствени, моћи ћемо да постигнемо успех и да остваримо све наше циљеве. Господ да подари вечни спомен и Царство небеско свима који су пострадали у Мартовском погрому 2004. године, а нас да укрепи да останемо и опстанемо на Косову и Метохији и да нас сачува од могућих нових страдања. Нека Господ благослови да преостале дане Великог поста проведемо у миру, слози и љубави, праштајући једни другима, да бисмо сви заједно дочекали сверадосни дан Христовог Васкрсења.

***

У Галерији Дома културе „Грачаница“ Преосвећени Епископ новобрдски г. Иларион је отворио изложбу „Јесен у Призрену 2022“ насталу током новембра прошле године у манастиру Светих Архагнела који је тешко пострадао у погрому. Том приликом владика Иларион је поручио:

- Ево нас сабраних овде у дан обнове, иако је повод догађај који је везан за рушење, чемер, убиства, прогон и страдање. Одговор оних који су баштеници косовског завета је овај: Ми се Царством небеским боримо против ругла које нуди овај свет који у злу лежи, иако створен као добар, јер све беше добро од почетка. Захваљујући нама и нашим промашајима овај свет је такав да можемо да кажемо за њега да у злу лежи. Наше је овде да се на Kосову и Метохији боримо за оно што је Царство небеско и зато сам данас овде са вама да учествујем у обнови лепотом.

Захвалио бих свима који улажу труд да у ова тешка времена на страшном месту постојимо. Пре свега, Његовом Преосвештенству Епископу г. Теодосију који не говори много, али ради много. Плодови његовог рада и труда су видљиви и сведоче да ми овде остајемо. Данас смо окружени лепотом која је изникла баш на оном месту где обнова није дозвољена. У месту Светих Архангела, у манастиру који је страдао, који је рушен, где нека администрација не дозвољава да се настави са том обновом, али, обнова нађе свој пут. Ево, ове слике, ова поезија у бојама су израз обнове која се дешава и која је незаустављива.

Извор: Епархија рашко-призренска, radiokontaktplus.org