Заупокојна Литургија и парастос архимандритима Авакуму и Јовану у манастиру Лелић

Објављено 12.04.2023

На празник Лазареве суботе, 25. марта / 8. априла лета 2023. године, у храму Преноса моштију светог Николаја Мирликијског у манастиру Лелићу служена је заупокојна Литургија, а потом је на манастирском гробљу служен парастос архимандритима Авакуму Ђукановићу и Јовану Радосављевићу. По благослову Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, Литургију и парастос су служили игумани Герман и Георгије, старешине манастира Рача и Лелић, уз саслуживање монашких братстава.

Дана 8. априла навршило се пет и две године откако су се Господу преставили архимандрити Авакум и Јован, двојица служитеља Олтара Божјег, који су своје црноризачке путеве отпочели у раној младости и, угледајући се на светог Владику Николаја, на гробљу чије задужбине почивају, сведочили јеванђелске врлине у временима бројних и тешких искушења за Српску Цркву. Веровали су у Васкрсење, били велики оци наше Цркве и спадају у најугледније духовнике православних простора у савременом добу.

„Они су свима нама узор и велика је част и обавеза познавати их. Данас је мало стараца какви су они били и тек сад видимо колико је тешко живети без њихˮ, рекао је игуман Герман на парастосу двојици молитвеника и прегалаца на Њиви Господњој.

„Верујемо да су они нашли милост код Бога и да се моле за нас, а нама остаје обавеза да у духу тога што смо од њих чули, видели и научили, живимо. Да благодат и поуку коју смо добили од њих сведочимо генерацијама које ће доћи после нас. Њихови животи су протекли у великим мукама, а нас можда очекују још веће. Зато треба да се уздамо у милост Божју и да се трудимо да издржимо до краја и да се у нашим животима испуне речи светог апостола Павла: Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах. Они су цео живот провели служећи Богу и веровали у Њега и тако и ми треба да чинимоˮ, поручио је игуман Герман.

Отац Герман је заблагодарио игуману Георгију и братству манастира Лелић на преданом старању о почивалишту оца Авакума и Јована, који се данас моле за све нас крај Престола Божјег.

Програм посвећен блаженопочившем архимандриту Јовану (Радосављевићу)

Aрхимандрит Јован (Радосављевић), дугогодишњи професор Kрчке, Призренске и Нишке богословије, упокојио се у Господу 8. априла 2021. године, на празник Светога архангела Гаврила, у Новом Саду.

Архимандрит Јован (Радосављевић) рођен је 19. маја 1927. године у селу Лелићу код Ваљева, од побожних родитеља Радомира и Даринке. На крштењу је добио име Милисав. После завршеног четвртог разреда основне школе у родном селу, Милисав са једанаест година живота одлази у Краљево светом Владици Николају. Ту остаје краће време, а потом га Владика води у манастир Жичу, где постаје манастирски ђак, па искушеник. Духовни однос са светим Владиком Николајем, тада остварен, постаће камен темељац монашког живота архимандрита Јована. На празник Усековања главе светог Јована Крститеља 1950. године Милисав је у манастиру Рачи замонашен у малу схиму, по благослову митрополита скопског Јосифа, који је у то време био администратор Жичке епархије. Чин монашења обавио је игуман Јулијан (Кнежевић), а јерођакон Павле (Стојчевић) га је при монашењу привео као духовни отац давши му монашко име Јован, у част светог Јована Крститеља.

У Рачи је монах Јован завршио један разред гимназије, а 1957. године, када је архимандрит Павле постао рашкопризренски епископ, завршио је и остала три разреда. Године 1966. уписује се на Богословски факултет у Београду, где се упознаје и духовно зближава са младим теологом Мирком Буловићем, потоњим Епископом бачким Иринејем. Током студија Свети Архијерејски Синод га поставља за наставника Монашке школе у Манастиру Острог. Богословски факултет завршава 1971. године и одлази у Грчку, на постдипломске студије на Атинском универзитету. Крајем 1974. године, на позив Светог Синода, прима дужност управника Монашке школе у Острогу, која је касније премештена у Далмацију, у манастир Крку. После годину дана рада у њој, наставља наставнички рад у Призренској богословији 1978/1979. године, а професорски испит полаже у Београду 1983. године. Пензионисан је као професор богословије 2001. године. За собом је оставио вредно писано сведочанство о историји и животу наше Цркве, које обухвата педесетак наслова.

Архимандрит Јован је обављао дужност духовника у богословијама у Београду, Карловцима и Крагујевцу. Од 2005. до 2016. године био је настањен у манастиру Благовештење код Овчар-Бање, док је зимске периоде обично проводио у Новом Саду, уз Епископа бачког Иринеја. Премештен је у манастир Јежевицу 2015. године, а следеће године у манастир Рачу код Бајине Баште. Међутим, због влаге, хладноће и лошег здравственог стања упућен је у погодније климатско подручје код Врања, у манастир Светог Стефана у Горње Жапско, где је, захваљујући доброти Епископа врањског Пахомија и сестринству манастира, провео последњих пет година живота.

Поводом годишњице од упокојења архимандрита Јована (Радосављевића) Радио Глас Епархије нишке приредио је програм, чији тонски записи су на наведеним линковима.