Празник Рођење Светог Јована Крститеља Зворничани већ двеста година прослављају као славу свог древног храма. Ове године слави се значајан јубилеј два века храма, а торжествено празновање увеличано је освећењем новоосликаних фресака.

У празничном расположењу, уз поздравне речи добродошлице старешине храма протојереја Милоша Зекановића, свештенство, монаштво и верни народ дочели су свог духовног оца, доброг пастира и Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, који је том приликом поручио:

- ​Данас смо имали велику духовну свечаност, славу Старог храма и двеста година њене историје. Радујем се да сам последњих година увек могао да долазим овде на храмовну славу, празник Рођења Светог Јована Крститеља. Пратили смо како је овај храм обнављан, како је узрастао и добио овако дивну порту, како је осликан светогорским живописом, према Протатском начину сликања, како се наши и ваши оци Милош и Славенко труде као ваши пастири да буду добри духовници. Ово је данас била припрема за поновни долазак, ако Бог да, нашег Патријарха на Малу Госпојину у град Зворник, а са њим и других владика и високих гостију са свих страна. Тада би требало да буде освећење Саборног храма и заједничка прослава два века од освећења Старог храма, где планирамо да се одржи доксологија.

Данас је Зворник показао једну ширину, рекао бих црквеност која је потребна на свим местима где живе православни Срби, у читавој Републици Српској, а посебно у нашој Епархији зворничко-тузланској. Ако смо црквени људи који су са Богом и својим светињама ни наши највећи непријатељи нам неће моћи ништа, јер је Бог са нама. Он нас чува и Он ће нас сачувати. Једини проблем је ако се ми ту изгубимо и кренемо једни једним, а други другим путевима у сукобима и неразумевању. Онда постајемо слаби. Тада постајемо лака мета свакоме ко ради на уништењу нашег народа. Нажалост, таквих има много на свету. Не да осуђујем, не дао Бог, него реалност јесте таква.

Ја сам ових дана написао једну песмицу, а знате да пратим неким својим песмама поједине догађаје из наше садашњице. Некада ће то бити значајно. Најновију сам написао о Алиши из земље чуда. Песма о Алиши Кернс, британској посланици која је изговорила гнусну лаж на Српску Цркву на Косову. Оптужила је нашу Цркву да кријумчаримо оружје у возилима хитне помоћи и складиштимо у црквеним објектима. То је гнусна лаж коју је чак и КФОР демантовао, али ко ће сад чути тај демант. Постоје људи који су спремни да тако нешто изговоре. Недавно је из Брисела поручено како је Српска Православна Црква фактор нестабилности на Балкану. У неком смислу је Српска Православна Црква непријатељска организација НАТО-у, који је давно рекао да им је Православље главни противник на Балкану. НАТО да нама буде противник!? Па ми смо људи који имамо само крст и Јеванђеље. Ми немамо оружје осим језика проповеди Јеванђеља Христовог. Било је тешко у време Турака и Аустрије овде у Босни. Било је тешко и у време комунизма и наметања безбожног атеизма који је страшне последице оставио на наш народ. Али, са друге стране, и ово време данас није нимало лако. Можда ови данашњи глобалисти буду гори од свих њихових претходника. Тако кажу учени људи који прате шта се догађа. У сваком случају нама јесте битно да останемо заједно, да останемо при својој Цркви и вери, да своје обичаје држимо и своју крсну славу не дамо. Да се не делимо! Бењамин Калај, који је био представник Аустроугарске у Босни, говорио је да Србе треба делити у партије да би били непрестано у сукобу једни са другима. И успео је у томе. Данас на простору Републике Српске има на десетине партија које су мање више у међусобном сукобу. Кад је недавно био референдум за смену градоначелника у Бијељини, чуо сам да има 19 партија у граду. Шта ти људи раде у 19 партија на град од 100 хиљада становника. Е, то је то. Подели Србе, нека буду у сукобу и онда ће бити лака мета, њима тада можеш управљати и манипулисати како год хоћеш. Окренеш једне против других. Са једнима си добар, другима си против. Са једнима рушиш овога, са другима онога, а Црква нас позива увек на јединство, на заједништво, на љубав, на братску слогу. Видели сте, данас је било хиљаду људи овде у храму и сви смо били браћа и сестре. Нема партија, нема подела на жуте, плаве, зелене. Сви смо једно у Христу. Нажалост, партијски систем је успео да нас разбије. Зато треба да се молимо за добро Републике Српске, за добро оних који су на власти, да воде државу како треба, путем којим треба, путем Светога Саве и Косовског завета, да наше мученичко Косово очувамо, јер ако се не интересујемо за Косово сада, говорећи да смо ми далеко, бићемо на вечном губитку, јер нисмо далеко. Сутра ће се отворити питање Републике Српске, једнако као и питање Косова. Зато треба да будемо заједно, зато треба да будемо заиста молитвени, да будемо Срби православни и да поштујемо друге народе. Ми увек поштујемо друге. Нама није проблем да други људи са нама живе. Често бива обрунуто, да ми као православни сметамо другима. То је наш крст и не треба да нас то обесхрабри, него да идемо путем правим и добрим и Бог ће нас благословити. Своју веру ћемо сачувати. Своју Републику Српску ћемо сачувати, за коју је тридест хиљада људи пострадало да бисмо ми данас били слободни, да бисмо ми могли данас да имамо у Зворнику тако дивну Литургију и све друго што имамо. То је била велика жртва и то треба да имамо на уму.

Хвала оцима Милошу и Славенку и свима људима из Црквене општине који се труде да све буде овако лепо. Хвала нашем проти Видоју, архијерејском намеснику зворничком. Заједништво је најбитније. Ми морамо бити заједно и са својим народом у добру и у злу. Тако је наша Црква увек радила. Видите на Косову, једни су били, други су отишли, али је Црква тамо непрестано са народом и непрестано носи њихов крст. И тако ће бити до краја.  Да вас не бих много замарао, да се припремимо да будемо добри домаћини нашим високим гостима које очекујемо овде на Малу Госпојину, да се покажемо као добри домаћини и добри људи, да они оду одавде утешени и да кажу: Република Српска је сигурна, Зворник је сигуран. Они су тамо са својом вером, са својом Црквом, јединствени су, благочестиви су, воле Бога и ближње своје. То да буде порука коју ће они понети одавде. Хвала на поклонима које смо добили незаслужено. Хвала старцу Симону који је био са нама. Он се моли дан и ноћ за нас и за читав српски народ. Честитам нашем оцу Давору на свештеничком чину, биће мало овде на пракси па иде даље. Живели и Бог благословио и свако добро даровао.

***

На литургијском сабрању, Његовом Преосвештенству саслуживали су: игуман манастира Озрена архимандрит Гаврило, игуман манастира Папраће архимандрит Нектарије, архијерејски намесник зворнички протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намесник тузлански протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намесник модричко-градачачки протојереј Ненад Тојић; протонамесници Дражен Ракић и Чедо Јокић, протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић и ђакон Давор Арнаут. Владика Фотије је током свете Литургије достојног ђакона Давора рукоположио у чин презвитера.

На литургијско сабрање дошао је велики број верујућег народа са жељом да заједно са својим Архијерејем доживи радост празника и да се причести светим Тајнама Господњим. Појао је матични црквени хор „Свети владика Николај“ из Зворника. После опхода око светог храма благослиљан је славски колач, а затим су освећене новоосликане фреске. Ктитори фресака г. Станко и гђа Љепосава Загорац са породицом, за свој највећи прилог током обнове, одликовани су највећим епархијским одликовањем, орденом Светог краља Драгутина - Преподобног Теоктиста. Орденом Светог Саве III степена од стране Светог Архијерејског Синода одликован је г. Данијел Драгичевић за континуирану помоћ приликом обнове храма. Орденом краља Драгутина одликовани су кум славе г. Иван Јокић и архитекта г. Новица Мотика из Зворника за несебичну и дугогодишњу значајну подршку и помоћ приликом обнове старе зворничке светиње. За кума обновљеног храма проглашен је г. Саво Ерић. За несебичну подршку, мисију и помоћ Цркви архијерејским похвалницама је награђено је још 23 заслужних. Кум овогодишње јубиларне славе био је г. Хаџи Иван Јокић из Зворника, а кумство за следећу годину преузео је г. Васо Станојевић.

Извор: Епархија зворничко-тузланска