Плоча, мало планинско село у горњој Жупи, мало а високо. Све што је високо ближе је небу, али небо није лако додирнути. Човек постоји, пада и устаје у боју за небеско или земаљско.

Како је рекао велики Његош: Шта је човјек, а мора бит човјек! Тварца једна те га земља вара, а за њега види није земља. Ми смо створени за Небо, за непролазност, а битишемо у пролазном, временском, земаљском свету. Што смо више загледани у прашину овога света све нам се више замуте очи које су нам дате да видимо Бога, да Га видимо у ближњем, да Га видимо у сваком цвету и лептиру, у свему што дише и што постоји ради нашег постојања. Како нам се тешко отргнути од земље у борби да додирнемо небо. Ах, како је тешко преболети гадаринске свиње. Да, тешко је без Вечног додирнути вечност!

Ми смо данас у високој Плочи додирнули небо, али не због планинске висине, него због молитве над молитвама, молитве која нас воздвиже изнад прашине и сујете земаљске, а то је света Литургија. Она нас одмара од умора пролазности. Она нас крепи храном не од овога света, него храном бесмртности - Телом и Крвљу Христовом. Данас, у овој петој недељи по Духовима, сабрао нас је на светој архијерејској Литургији наш пастир, наш Епископ крушевачки Давид. Служећи са својим свештеницима и ђаконима, уз верни народ поучио нас је и питком речју истине.

После Трпезе Господње која је предукус пуноће божанског гостољубља у Небеском Јерусалиму, уследило је гостољубље истинског трудбеника, пароха плочког Марка Ракоњца, које је знак земаљске крепости у несебичности. У наставку Богом даног дана, владика Давид је обишао обновљену цркву Светих апостола Петра и Павла у Јелакцу и манастир Милентију, за који да се помолимо да се што пре обнови у времену да би и ми са њим засијали у вечности.

Свештеник Вукман Петровић

Извор: Епархиа крушавачка