Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце,
али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
Дознах да нема ништа боље за њих,
него да се веселе и чине добро за живота свог.

(Књига Проповедникова: 3:9-12)

Прослављајући своју крсну славу, Успење Пресвете Богородице, Савез Кола српских сестара, најдрагоценија помоћна организација Српске Православне Епархије источноамеричке и Српске Православне Цркве уопште, на достојанствен начин ове године обележава 120. годишњицу од оснивања Кола српских сестара, 28. августа 1903. године у Београду.

Година 1903. била је година дубоких промена, одиста једна прекретница у животу васпостављене Краљевине Србије. Након ослобођења од петовековног отоманског ропства, многи делови Србије и даље су били захваћени сиромаштвом и неразвијеношћу, а убиство српског краља узрок је повећања додатних таласа међународне пренеражности и бојазни. Тада је, по Божјем промислу, обновом династије Карађорђевића, 15. јуна 1903. године на престо Краљевине Србије ступио краљ Петар I  Карађорђевић – српски краљ Ослободилац, од миља звани „Стари краљ“. Од тог момента ствари у Србији кренуле су на боље. Краљ Петар, бриљантни кадет и француски ђак, на уму је увек имао насушну потребу за високим образовањем, како домаћим тако и страним. Био је проницљив војсковођа, вешт дипломата и мудар реформатор. Краљ Петар је заслужан за успостављање једне од најреспективнијих либералних демократија Европе у Србији, којом је започета ера напретка и просперитета у готово свим сегментима друштвеног живота у Краљевини.

Упркос многим опасностима, претњама од инвазије спољашних непријатеља, као и болести и глади у још окупираним деловима јужне Србије, многи угледни Срби, а посебно аристократска и интелектуална елита, дубоко инспирисани вешћу о доласку краља Петра на престо, одушевљено су прихватили да му помогну у његовим револуционарним реформама. Најзначајнији међу њима биле су истакнуте и утицајне жене од којих се својом приврженошћу напаћеним члановима друштва, а затим и храброшћу у подношењу ратних страхота, истиче ратна болничарка Надежда Петровић. Експресиониста и фовиста, Надежа Петровић међународно је призната за најпознатију српску сликарку и пионира женске ратне фотографије у региону. Управо је она осмислила стварање женског филантропског друштва у јуну 1903. године, које је касније прерасло у Коло српских сестара, назив који је изнедрио познати српски драмски писац, сатиричар, есејиста, романописац, новинар, зачетник модерне реторике у Србији и службеник у Министарству спољних послова у Краљевни Србији Бранислав Нушић.

Ове године обележавамо и 150. годишњицу рођења Надежде Петровић, рођене у ноћи између 11. и 12. октобра 1873. године. Две друге угледне жене које заслужују посебно признање у формирању Кола српских сестара су Делфа Иванић и Мејбл Грујић, супруге чланова краљевског министарства: Ивана Иванића, члана Министарства спољних послова, односно Славка Грујића, подсекретара.

Делфа Иванић, ћерка прослављеног војводе Ивана и Цвије Мушић, била је српска сликарка и хуманиста, која је заједно са Славком Суботић, првом председницом Кола, и Надеждом Петровић, била једна од оснивача Кола српских сестара. Делфа је била  вешт преводилац, писац и уредник часописа „Вардар“, званичних новина Кола, а уједно је и прва Српкиња која је добила цењену медаљу „Флоренс Најтингел“. Основала је Српско потпорно удружење 1915. године у Лондону. Доста времена проводила је путујући како по региону тако и ван земље. У склопу свог хуманитарног рада држала је разна предавања о раду женских филантропских друштава током Великог рата. Учествовала је и у изградњи Центра Кола српских сестара у Београду, у склопу којег је био и интернат за девојчице, посебно оне које су остале сирочад у току рата. Била је председница Кола од 1941. године до његовог укидања од стране Комунистичке партије Југославије 1946. године.

Мејбл Грујић, рођена Данлоп, била је амерички археолог, филантроп, која се добровољно пријавила да ради као медицинска сестра Црвеног крста у Србији у току два балканска рата и Великог рата. Била је позната и по томе што је потпомогла организовање пакета са храном и прикупљање средстава за сиромашне породице и српске војнике. Уз помоћ Црвеног крста Америке и њених личних  пријатеља из Сједињених Америчких Држава, основала је је болницу за бебе у Нишу под називом „Мејбл Грјуић Бејби Хоспитал“, која је званично отворена 29. августа 1915. године. Након тога, а због ратних потреба, болница је претворена у теренску амбуланту за рањене и болесне српске војнике.

Како је Коло српских сестара наставило да се развија, стичући постепено углед, поштовање и љубав ширег круга српског живља у земљи и иностранству, од оних најпростојих житеља па до оних најобразованијих, у свом успону успело је себи обезбедити једног важног покровитеља – никог другог до Њено Краљевско Височанство Краљицу Марију од Југославије. Управо је краљица Марија била та која је свим срцем помагала сестре како моралном подршком тако и финансијски. Она је била почасна и доживотна председница Кола, која је традиционално била и покровитељ добротворног годишњег бала. Набој љубави и наклоности према краљици је био толико снажан да ју је српски народ након убиства краља Александра доживљавао као мајку ослављавајући је као „Краљица мајка“. И након укидања Кола, сестре су наставиле да раде и сарађују са краљицом Маријом, почевши од њеног изгнанства у Лондону па све до момента њеног упокојења. Године 1945. краљица Марија је одликовала Коло српских сестара парохије Светог Вазнесења Христовог из Јангвуда, Пенсилванија, Наградом за пожртвовни рад, упоредивши га са Косовком девојком. И данас један број Кола српских сестара носи назив „Краљица мајка Марија“.

Богу хвала, многа наша Кола српских сестара колективно и индивудално настављају ову благословену и племениту филантропску традицију, помажући добротворну организацију „Лајфлајн“, која се налази под покровитељством Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине како у Сједињеним Државама тако и широм дијаспоре. Поред тога, Савез кола српских сестара одговорно извршава своје редовне обавезе организујући и водећи програм дечјег летовалишта Светог Саве у манастирском имању Пресвете Богородице у Шејдленду, Пенсилванија, и пружа преко потребну хуманитарну помоћ локалним заједницама, као и Епархији и локалним парохијама.

Прво Коло српских сестара у Сједињеним Америчким Државама организовао је Милан Мрвичин у српској православној цркви Светог Ђорђа у Синсинатију, Охајо, који је са супругом Даринком у Америку дошао из Кикинде. Почашћена од стране државе Охајо 1911. године, Даринка Мрвичин је 1912. године изабрана за прву председницу Кола. Сестре су за своју крсну славу изабрале Рождество Пресвете Богородице – Малу Госпојину, по коме су и назвале своје Коло. Након Синсинатија, основан је Савез кола српских сестара у Америци и Канади 1945. године, од стране оснивача и прве председнице Наде Рашковић из Чикага.

Након насилног укидања Кола српских сестара 1946. године, падом комунизма и васпостављањем демократије у слободној Србији која наставља да се развија, Коло српских сестара је под окриљем локалних епархија Српске Православне Цркве 1990. године обновљено. Сто двадесет година од оснивања Кола српских сестара обележено је 18. маја 2023. године свечаном академијом у Руском центру за науку и културу у Београду под називом „На путу милосрђа“ у присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и Њихових Краљевских Височанства Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, бројних архијереја, укључујући Нашу смерност, као и других истакнутих званица.

Многаја љета нашим драгим и вредним сестрама!

Епископ источноамерички
Иринеј