Преображење Господње свечано је прослављено у Епархији осечкопољској и барањској Преображењским сабором у Светоуспенском манастиру у Даљ Планини.

Епархија осечкопољска и барањска и Светоуспенски манастир у Даљ Планини удостојени су ове године дочекају мошти Светог владике Николаја Жичког и Светог Јустина Ћелијског. Дочеку моштију присуствовали су гђа Драгана Јецков, потпредседница СДСС и саборска заступница; Срђан Колар, председник ГО ССДСС Вуковар; Јово Вуковић и Југослав Весић, начелник Општине Ердут, као и Биљана Ђуровић, драмска уметница и професор Академије уметности.

Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим одржао је беседу поводом доласка моштију светих аве Јустина Ћелијског и владике Николаја Жичког:

- Драги у Христу брате и саслужитељу владико Исихије, драга браћо и сестре сабрани на овом сабору, поштована господо хришћанска! Данас смо неизмерно благодарни Вама сто сте издвојили своје време и оставили своје обавезе и данас делите ову велику духовну радост са нашим благочестивим народом ове Епархије и у крило ове светиње нам доносите мошти и благослове два велика сина Васкрслог Христа, Светог Владику Николаја Свесрпског и Свеправославног и Лиру богословља и живу књигу Светог Духа аву Јустина Ћелијског. Радост Васкрслог и Преображеног Христа испуњава срца свих нас овде сабраних и оних који су из оправданих разлога одсутни. Давно је била 1939. година када си походио ове просторе, Свети Владико, и делио радост и тугу овог народа и зачео клицу богомољачког покрета који је настао у недрима овога светога места где смо се и данас сабрали. Овај манастир је израстао кроз историју у духовну колевку из које је процветала богата лира Духа Светога. Кроз молитвени вапај богобојажљивог народа овога краја, Свети Владико, остао си затечен и тада, а дубоко у то верујемо и данас, снагом и јачином вере овога народа која га је красила кроз сву његову историју од чарнојевићског периода до данас. Овај прелепи природни амбијент у коме се манастир налази буди аскетски дух у човеку и упућује свакога од нас на славну и богату историју овога краја где су се укрштале културе Истока и Запада, а народ је у свему томе остајао и опстајао и духовно узрастао.

Светоарсенијевско, светониколајевско и светоотачко предање су духовни темељи овог манастира. То богато духовно искуство у аскетском смислу нам отвара простор благословеног живота у Христу и значаја јединства које се искључиво испуњава у Христу, јер како каже свети апостол Павле: Бог је милосрђе и због своје велике љубави којом нас је заволео, чак и кад смо били мртви у гресима, оживео нас је заједно са Христом, (благодашћу сте спашени) и подигао нас заједно, и посадио нас заједно на небесима у Христу Исусу да би у будућим вековима показао неизмерно богатство своје благодати у својој доброти према нама кроз Христа Исуса, и даље у духу братске љубави свети Апостол Петар додаје: И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни, (1Пт 2,5), да би се у свему томе испунила заповест Божја да је Христос – Крајеугаони Камен за верне и стена саблазни за неверне. То је била снага овоме народу да остане веран својој Цркви, традицији и култури и да увек пројављује јединство и саборност који су дубоко укорењени у теологију живота Вас, два света апостола нашег богоносног народа, наших молитвеника и представника пред Престолом Свевишњега. Тај пут ми и данас следимо и предање и приче народа о овоме Преображењском сабору изграђују у нама веру и јачину жртве наших предака о Сабору у Даљ Планини или како наш народ воли рећи на „Водици“. Предање нам сведочи о прелепим литијама од Даља до Водице и мноштва народа за којим се у поднебесје ширила густа димна прашина од јеке корака људи и животиња уз богочежњиву душу и појање богомољачких песама, а све руковођено благословом Светог владике Николаја и мудром главом Димитрија Оцића. Та густа прашина и данас спаја историју благодаћу Божјом, повезује старо и ново време, повезује Стари и Нови Завет о овоме дивноме празнику Преображењу Господњем. Нису се случајно на Тавору, на гори Преображења, јавили пророци Мојсије и Илија да би потврдили Господа Христа као Месију старозаветног, а Апостоли – Цркве и новозаветног Израиља, који ће спасити свет Крстом и Васкрсењем. Они са Њим говораху о тој Тајни – Тајни Крста и Васкрсења као пуноћи сваког пророштва и највећој Жртви, која ће на Голготи бити принесена за спасење света. Зато су ту и јесу међу нама, на овој нашој таворској гори преображења ова наша дивна два духовна горостаса који су истински следбеници Таворске светлости да би својим сведочењем Преображеног Христа у нама пробудили веру, да нас крепе својом љубављу и да нам буду сведоци истине у Крст и Васкрсење, да нам та Таворска светлост која исијава и живота Вас два у Христу истинска брата, Свети владико Николаје и Свети оче Јустине, буде снага за јединство и слогу и да испунимо Завет да се Срби обоже, сложе, и уможе. Радуј се, Николаје Српски, пети јеванђелисте и велики пророче православља. Радуј се, Јустине, проповедниче Свете Тројице! Амин!

Прослава празника започела је свечаним вечерњим богослужењем у навечерје празника које су служили, уз молитвено учешће епископа Херувима и Исихија, јереј Драган Ристанић и ђакон Слободан Гајдашевић, уз саслужење свештенства Епархије осечкопољске и барањске. За време богослужења мноштво сабраног народа приступило је светим моштима Светог владике Николаја и Светог аве Јустина. Уследило је агапе, традиционално окупљање око манастирског извора, послужење братства манастира уприличено за све сабране и културно уметнички програм музичког ансамбла Моба и тамбурашког састава Дунавске зоре.

Другог дана Преображењског сабора у Даљ Планини, на празник Преображења Господњег, 19. августа 2023. године, преосвећена господа епископи осечкопољски и барањски Херувим и ваљевски Исихије началствовали су светим евхаристијским сабрањем уз саслужење свештенства и ђаконства Епархија осечкопољске и барањске и ваљевске. Том приликом, епископ Херувим је рукопроизвео Немању Каравуковца из Даља у чин чтеца. Након читања јеванђелског зачала епископ Исихије је произнео богонадахнуту беседу:

- У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, управо смо чули повест о Преображењу Господњем из пера Светог апостола Матеја. Ово је кулминација у Христовој проповеди, овај дан је врхунац Његовог учења и јављања. То је врхунац онога за шта је Он дошао на овај свет, врхунац Његове проповеди којом је припремао своје ученике, а тако преко њих и све Његове следбенике и читаву потоњу Цркву Господњу која ће се касније, Силаском Светога Духа, после свега обликовати и остати са нама у све векове до скончања овога света. Потом ће бити једина реалност у будућем веку. Господ је учио, беседио, поучавао, укоревао. Господ је показивао човекољубље, показивао је како треба да се понашају достојни ученици његови, у шта треба да се угледамо. Показивао нам је пут, истину и живот. Када је Свете апостоле свему научио, повео је тројицу од њих, најближе од најближих својих ученика, а то су Петар, Јаков и Јован Богослов. Њих је повео на гору Тавор, остале је оставио иза себе. Тада је учинио највеће чудо, а уствари је показао, како се каже на словенском језику ”маловидно” своју красоту Божанску. Та светлост је сијање Његовог Божанства, увек је око Њега и како каже црквени тропар: засја и нама грешнима твоја светлост присносушна. То значи да та светлост увек постоји, увек је она у Господу, увек је део Њега и из Њега исијава. Само што наше очи нису скоро никада спремне да виде ту светлост нити наш ум, нити наша душа и срце. Ми смо добили од Бога могућност не само да видимо ту светлост Христову, него и да је сами из себе исијавамо, да будемо саучесници светлост, то јест благодати Божије. Нажалост, човек је отпао од Бога још у праоцу Адаму, постао је подложан греху и пропадању и коначно смрти. Ништа од тога није природно, све је то само последица људског отпадања од Бога. Али Господ долази и доноси нам опет ту Своју светлост и доноси нам извављење од последица греха. Узима на себе читаву људску природу и постаје потпуно исти као један од нас, али наравно без греха. Он је онакав какав је човек требало да буде по Божијем стварању. Господ узводи своје најближе ученике на Гору и показује им светлост и тај минимални зрак који је Он допустио да падне на ученике био је толики да су они били ван себе. Изгубили су свест и пали су на земљу. Нису могли ни тај најмањи део Божанства да приме. Човек једноставно не може да види Божанство. Али када смо у светлости Божијој Он може да преноси то своје Божанство благодаћу и да ми учествујемо у њему. Тамо су били и Мојсеј и Илија, представници Старог Завета, док су апостоли представници Новог Завета. Ту су се спојили представници Старог и Новог Завета. Господ је причао са њима двојицом, са Мојсејом као са оним који је од Самог Бога примио Закон у Старом Завету, такође на гори Синајској где је била та Божанска светлост. Говорио је и са Илијом који је представник пророка који су сви богомудро и богонадахнуто проповедали о доласку Господа Исуса Христа Спаситеља нашега у наш род и о Његовом делу Домостроја нашега спасења. Сјајан облак заклонио је вид апостолима и само су у светлости чули глас Бога Оца: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи. То је реч Бога Оца која се тако истоветна већ једном чула када је Господ кренуо са својом проповеђу, када се крстио на Јордану од Светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Тада се Бог Отац јавио у виду гласа и исте ове речи изговорио. Али тада је тек требало да почне да проповеда и да поучава Господ Исус Христос, а сада је то Његово учење већ било објављено. Зато Бог Отац додаје важне речи: Њега слушајте. Слушајте Њега јер је Он Син мој љубљени и Он ће вас увести у живот и спасење. Следеће што су ученици видели и чега су били свесне јеста да им сам Господ долази у говори: Устаните и не бојте се. Када су се спуштали са горе заповедио им је да никоме не казују што су видели док Син човечији из мртвих не устане. Јер Он је учинио ово да они који највише верују у њега и који га највише воле, који су у највишој мери колико је то код човека могуће били способни да приме ту трунку Његовог Божанства, да би знали да је Он Бог, да је Син Божији. Да би знали и да је Страдање које је предстојало врхунац Домостроја нашега спасења. Господ каже да је Крст Његов Престо, да је Крст Престо на којем Он постаје Цар славе, Престо на којем Он шири руке и обухвата цео род људски и читаву природу. Да би знали апостоли и да посведоче другим апостолима и ученицима да Он то ради својом влашћу, да Он то добровољно прихвата и да се не саблазне када виде Његово Страдање. Сви Свети који су потом живели у Цркви живели су ово Преображење Божије и наша Црква ову чињеницу користи као најјаче сведочанство да је светост остварива код људи. Многе јереси су то порицале, али овде се види да човек може да созерцава светлост и да јој се присаједињује. Да у благодати може да општи са Богом. Зато не само да можемо, зато смо и створени. Зато је Господ и дошао да нас спасе, да можемо да живимо у вечности, у тој светлости. Данас овде имамо присуство у нетљеним моштима великих наших савремених Светитеља, Светог владике Николаја Жичког и Светог авве Јустина Ћелијског, који су сами најдивнији и најсветлији сведоци Преображења Господњег. Они су се удостојили да заједно са тројицом најближих апостола стоје мислено и умно на гори Таворској и да созерцавају Божанску светлост и да њу проповедају нашем роду. Знамо да је Свети владика Николај био велики учитељ и духовни вођа нашег рода, да је походио и ове крајеве, да је управо у овој светињи 1936. одржао Богомољачки сабор. Сабор који је одржавао по свим крајевима нашег рода где је учио народ о Таворској светлости, где га је учио уподобљавању ка Господу и призиву ка светлости. Сви смо призвани и свима нам је Господ дао могућност да будемо свети. Нека бисмо молитвама ове двојице великана и стубова наше побожности и ослонаца наших у овим тешким временима и ми созерцавали светлост Божију. Да знамо да је на Литургијама та светлост свуда око нас, да извире из Свете Литургије где се сабиремо у име Божије и да га прослављамо и овде и у вечности, нашег Бога вечног у Тројици – Оца и Сина и Светога Духа! Амин.

По благосиљању славских дарова хлеба и вина и грожђа, што је традиционално за празник Преображења Господњег, епископ Херувим се обратио повереном му народу:

- Драги Владико, у Христу брате и саслужитељу, поштовани народе, нека свима буде на здравље и на спасење овај данашњи дан, празник Преображења Господњег у овој нашој гори Таворској где осетисмо пуноћу благодати Божје и пуноћу љубави загрљаја Христовог. Данас је свима срце било испуњено јер међу нама су наши дивни и велики Светитељи, Свети владика Николај Жички и Свети авва Јустин. То је велики благослов за нашу Епархију, за наш народ. Да нас они увек руководе у правцу Царства Небеског, у правцу изграђивања слоге и јединства, јер ће то омеђити останак и опстанак нашег народа на овим просторима. За то сам неизмерно благодаран нашем владици Исихију, што нам је омогућио да можемо имати ове благослове у нашој Епархији и да можемо са нашим дивним светитељима овде да делимо тугу, радост и да кроз благословене дарове задобијамо Царство Небеско. Нека њихов пут буде и наш пут, да њихово откровење таворске светлости буде откровење нашем народу да и поред таме и околности у којима сви живимо имамо на уму да је на крају путу управо светлост таворска. Захвалио бих се свим људима који су помогли у организацији овог нашег Преображењског сабора, Општини Ердут, гастро екипи из Бијелог Брда и свима људима који нису штедили себе и дали свој допринос да ово наше сабрање јуче и данас може бити овако лепо и величанствено. Наравно да смо на почетку свете Литургије за ревност коју је показао брат Немања произвели њега у чин чтеца. То је први степен свештеничке службе. Његова ревност заиста велика и познајем га откако сам дошао на чело ове Епархије. Када год сам кретао на неки крај Епархије, пролазећи покрај моста, он је био увек на исто време на истоме месту. Ишао је да буде први у храму, да би свештенику припремио оно што је потребно за служење свете Литургије. Из тог разлога, и због многог делања које он и данас чини и твори, одлучили смо да га наградимо. Нека на томе не застане, него да се још више изграђује и буде још бољи и бољи на добро наше Свете Цркве и нашега народа. Имамо још једну духовну радост, а то је да нашу браћу, Хуманитарну организацију Срби за Србе, која заузима јако велики простор у мисији наше Епархије, који заиста много много година делају на простору не само ове Епархије него на територији читаве Републике Хрватске, одликујемо за њихов несебични труд, љубав и пожртвованост у служењу своме народу и испуњавању јеванђелских истина. Одлучили смо их одликовати оредном Јелене Штиљановић. То је највише одликовање наше Епархије. Желимо им да се никада не уморе у томе што чине и творе, него да увек следе Јеванђеље Христово, а Јеванђеље нас учи да чинимо једни другима, да су сви наша браћа и да свима требамо помоћи.

Сабраном народу се обратио и епископ Исихије:

- Часни и преподобни оци, драга браћо и сестре, народе Божји, захваљујем се Владици на дивној добродошлици, захваљујем се свима вама и братству ове Свете обитељи. Желим да Господ благослови да овај сабор још више утврди све нас у вери Христовој, да нас учи да се трудимо да примимо ту светлост Преображења. Требамо да знамо да је Господ са нама и да нас све призива у којим се налазили невољама или благословеним временима, да му служимо. А то је пре свега слушајући Његову реч и учење о љубави према ближњем и љубави према Господу. Не о љубави сентименталној и пролазној, која се тиче само телесних осећања, већ љубави истинској и хришћанској, која је пре свега жељење благослова Божјег ближњему и жељење и чињење доброг у мери у којој то можемо. Хвала свима на дивном дочеку. Велика је радост наша и наше Епархије ваљевске, да из срца наше Цркве, из две светиње у најближој околини града Ваљева, манастира Ћелије и манастира Лелић, донесемо честице моштију двојице најсветлијих примера преображења и следовања Христу. Молимо се Господу да пребивање Светог владике Николаја и Светог аве Јустина буде веза између народа наших епархија. Све вас позивам да долазите на поклоњење у ваљевске Светиње и да тиме утврђујемо себе у Јеванђељу Божјем и у истини којој нас учи и коју нам доноси Господ. Живели и нека је Богом благословено! Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска