На дан Вазнесења Господњег, 29. маја 2025. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је светом Литургијом у Световазнесењском храму у Трпињи.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор др Марко Шукунда, парох трпињски, протођакон Војислав Николић и ђакон Радован Арсеновић. У наставку преносимо празничну беседу епископа Херувима:

- У име Оца и Сина и Светога Духа! Драги верујући народе, нека је свима на здравље и на спасење дан Вазнесења Господњег, велики догађај у икономији спасења људског рода. Значај и улога овог догађаја огледа се управо у томе да се Господ у телу вазнео на небо што значи да човек може бити вазнет на Небо и да реалност Неба може постати реалност човекова овде на земљи. Требамо непрестано да се трудимо својим подвигом, да љубимо једни друге, а тако да љубимо и Господа. Ово је суштина човековог подвига и живота овде на земљи. Трудимо се непрестано, распињући се, носећи Крст који је Господ дао човеку и тако непрестано се успињући ка Царству Божјем и љубави Христовој. Иако неретко падамо у разна искушења и многе заблуде, иако смо спремни да олако осудимо ближњега, без обзира на ту нашу слабост, Бог нас воли: воли и онога који осуђује јер тражи његово покајање; а исто тако воли и онога који је осуђен јер види сву његову жртву и страдање. Бити осуђиван захтева непрестано вазнесење, непрестан двиг човеков према Царству, према Небу као јединој реалности човековој овде на земљи. Све што чинимо овде на земљи наш је труд и наша тежња да будемо вазнети ка Господу заједно са праведницима. То је смисао нашег постојања. Непрестано разапињање и труд једних за друге, непрестана љубав и праштање је слика крстоваскрсле Тајне живота. Морамо се непрестано трудити, побеђивати грех у себи, грех који јесте смрт човекова. Грех не да човеку гледати правим очима на постојање другог човека, али и целокупне творевине. Грех помрачује очи и не види се светлост, живи се по странпутицама, заваравајући се да свој живот живимо смислено и праведно. Међутим, суштина је да требамо живети Христом, тајном Васкрсења и Вазнесења, очекујући Педесетницу као круну и рођендан Цркве. Требамо увек бити у Цркви и са Црквом, да се учимо са непресушног извора светог Јеванђеља. Подвиг нам отвара врата Царства Небеског, подвигом показујемо нашу љубав према Богу.

Нека је благословен данашњи дан, храмовна слава у Трпињи, желим да увек живите у слози, у миру и љубави једни са другима, јер је то залог нашег постојања и опстанка на овим просторима. Рука Господња да нас увек благосиља и штити, да долазимо у храм као место које нас обједињује, улива снагу и даје смисао, отвара огреховљене очи да видимо другог човека као свога брата. Свима вама који сте се причестили нека је на здравље и спасење Света Тајна причешћа, а велики број вас је приступио што показује благослов Божји. Долазак на Литургију подразумева учествовање у Светој Тајни причешћа, што је круна сваког подвига овде на земљи. Подвиг нас уводи у Литургију, а Литургија нас уводи у Царство Божје, ово сведочанство су нам оци кроз предање и искуство оставили. Желим онима који су данас добили грамате признања да буду срећни и благословени, да се никад у свом труду према Цркви Божјој не уморите и да свој живот усмеравате ка Цркви, ка Богу и једни према другима. Нека сте срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.

ИЗвор: Епархија осечкопољска и барањска