Епископ ремезијански г. Стефан Шарић хиротонисан у крипти Храма Светог Саве

Наречење високодостојног архимандрита Стефана за Епископа ремезијанског

У Саборној цркви Светога архангела Михаила у Београду, 16. јуна 2018. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј извршио је свечани чин наречења изабраног Епископа ремезијанаског, архимандрита Стефана, старешине храма Светога Саве у Београду

Поред Предстојатеља свете Српске Цркве  архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Иринеја, у чину наречења узели су учешће:  митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископи: сремски Василије, банатски Никанор, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије,  ваљевски Милутин,  горњокарловачки Герасим,  бихаћко-петровачки Сергије, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечко-пољски Херувим, викарни епископ моравички Антоније и викарни епископ Кирило, изабрани епископ буенос-аријски и јужноамерички.

Пред присутним сабрањем наше Свете Цркве архимандрит Стефан је прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора, који га је на овогодишњем редовном заседању, 9. маја, изабрао за Епископа ремезијанског, викарног епископа Његове Светости патријарха Иринеја. Затим је наречени Епископ началствовао вечерњом службом.

Епископ бачки Иринеј примио чланове САНУ у манастиру у Ковиљу

На дан празновања Светог Јустина Ћелијског, у четвртак, 14. јуна 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј примио је чланове Српске академије наука и уметности у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. Представници САНУ посетили су спомен-обележје на кући академика Лазе Костића у Ковиљу и споменик палим српским добровољцима у Првом светском рату.

У Светоархангелском манастиру у Ковиљу, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј и архимандрит Исихије, настојатељ манастира и изабрани Епископ мохачки, дочекали су чланове САНУ, предвођене председником ове институције  академиком Владимиром С. Костићем. Добродошлицу, пријатан и духовно користан боравак у манастиру, пожелео је владика Иринеј, који је истакао радост да, на иницијативу Академије наука, долази Академија у походе једној светињи, што, како Епископ бачки истиче, није уобичајено нигде у Европи.

Животопис изабраног Eпископа ремезијанског Стефана (Шарића)

Архимандрит Стефан (Шарић) рођен је 29. јула 1978. г. у Јајцу (Босна и Херцеговина) као четврто од шесторо деце благочестивих родитеља, оца Радослава и мајке Миљојке, рођене Мајсторовић, добивши на крштењу име Драган.

Основну школу завршава у Јајцу, а од десете године био је појац и чтец  своје парохијске цркве. С обзиром на то да је патријархално васпитан од својих родитеља у љубави према својој Цркви и Господу, одлучује да упише Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу, коју завршава 1998. године.У време школовања у Богословији био је стипендиста Црквене општине которске, где је на летњем распусту прислуживао у цркви Светог Луке и био члан познатог Српског Певачког Друштва „Јединство“.

Руски Некропољ: У част српско-руског пријатељства

Поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата и 180 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Русије, Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио је данас испред споменика „Рускe славe“ на некропољу београдског Новог гробља парастос пострадалим руским војницима у Првом светском рату као и свим сахрањеним у руском некропољу.

Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју саслуживали су протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев и протојереј Тоде Јевтенић, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакон Филип Новаковић. После беседе Патријарха српског Иринеја су се обратили господин Кирил Тјурдењев, те и министар одбране Републике Србије Александар Вулин који је истакао да су Срби и Руси увек били на правој страни историје и слободе и запитао се како би свет само изгледао да није било великих српских и руских жртава и у Првом и у Другом светском рату. Након министра одбране обратио се и заменик градоначелника Београда Горан Весић који је подсетио да је руско исељеништво оставило неизбрисив траг у развоју Београда, а руски некропољ јесте један подсетник на тај утицај. Затим на сабрању је говорила и Надежда Кушенкова, директорка Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, да би на крају Његова Екселенција амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин отворио добровољну акцију уређења руског некропоља. Парастосу и акцији присуствовао је и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије, др Милета Радојевић. Преносимо беседу Његове Светости. Забележио Марко Маленчић.

Празник Светог оца Јустина у манастиру Ћелије

Бог се најсавршеније открива у Својим светитељима

Као и ранијих година, на празник Светог Јустина Ћелијског, 14/1. јуна 2018. године Господње, манастир Ћелије био је место молитвеног сусретања верног народа са разних православних простора. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслуживање Митрополита запорошког и мелитопољског г. Луке, Епископа ваљевског г. Милутина, тимочког г. Илариона, аустралијско-новозеландског г. Силуана, умировљеног захумско-херцеговачког г. Атанасија, бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве, као и протојереја Валерија Михејева, пароха Руске Заграничне Цркве из Берлина.

Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски - Слава Православне Епархије врањске

Изложба о страдању српског народа у Првом светском рату

У навечерје празника и славе Православне епархије врањске, Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског, 13. јуна 2018. године, у Свеправославном центру "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски" у Врању, служено је празнично бденије у цркви Преподобног Јустина и одржана је свечана академија у Галерији родне куће Авве Јустина.