Бадње вече у храму Светог Саве на Врачару

Бадње вече у храму Светог Саве на Врачару
Бадње вече у храму Светог Саве на Врачару
Бадње вече у храму Светог Саве на Врачару
Бадње вече у храму Светог Саве на Врачару

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 6. јануара 2019. године, на Бадње вече, свеноћно бденије са освећењем бадњака у храму Светог Саве на Врачару (фотогалерија).

Поред многобројног верног народа престонице, молитвеном чину присуствовали су министар спољних послова г. Ивица Дачић и министар одбране Александар Вулин.

Божића честитка председника Александра Вучића

Председник Републике Србије г. Александар Вучић честитао је Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, епископима, свештенству, монаштву и верницима Божић и Нову 2019. годину.

У честитки се каже:„Ваша Светости, Вама, епископима, свештенству, монаштву и верницима Српске Православне Цркве, од срца честитам празнике Христовог рођења и желим срећну и благословену Нову 2019. годину. Нека нам празник рођења Богомладенца да мира, љубави, толеранције и снаге да превазиђемо разлике међу нама. Са жељом да празнике проведемо у добром здрављу, благостању и личном напретку, поздрављам Вас традиционалним поздравом: Мир Божји, Христос се роди! Срећна и благословена Нова година!“

Бадњи дан: У сусрет Рождеству Господњем

Бадњи дан: У сусрет Рождеству Господњем
Бадњи дан: У сусрет Рождеству Господњем
Бадњи дан: У сусрет Рождеству Господњем
Бадњи дан: У сусрет Рождеству Господњем

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 6. јануара 2019. године, на Бадњи дан, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду (фотогалерија).

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће богослужењима на Бадње вече и Божић у храму Светог Саве на Врачару

На Бадње вече, 6. јануара 2019. године у 16 часова, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствоваће паљењу бадњака на платоу испред храма Светог Саве на Врачару. Том приликом, Патријарх ће служити свечано бденије у крипти храма Светог Саве. На Божић, 7. јануара 2019. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће свету архијерејску Литургију у крипти храма Светог Саве са почетком у 9 часова.

Божићни интервју епископа Фотија за СРНУ

-Црква мора младима да укаже на божанску страну постојања, на божанско виђење света, на начин живота који је постојао у нашем народу док је владао култ добра. Честити, љубазни људи, поштовање родитеља и старијих - то су врлине које је модерно доба порушило и морамо их поново изграђивати, упозорава владика Фотије.

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије у интервјуу Срни оцењује да је за српски народ и државу најбоље чувати своју неутралност и слободу; да за Србе пут ка Натоу не би био моралан; да је изолација немогућа, а пожељна немањићка симфонија са властима и да у стварности испуњеној наказама и демонима Црква има мисију да укаже на божанску страну постојања.

Српски архијереји у сусрет Божићу

Митрополит дабробосански Хризостом: Будимо Христоносци - то је смисао, значај и пуноћа наше божићне радости

Његово име Еманул још више нас радује и весели. Оно значи да је Бог са нама. И то је велика привилегија и благослов за сваког човјека, за читав свијет, а посебно за нас хришћане који вјерујемо и исповједамо једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјега који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човјек. Бог нас никада не заборавља и не оставља саме, браћо и сестре. Али, и ми се требамо потрудити да будемо не само са Њим - Богом и Спаситељем нашим, већ да се сједињујемо са Њим, да се причешћујемо са Њим.

Молитвом Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме! - ми вјерници уносимо Име Његово и Њега Самога у ум наш, у срце наше и он постаје Ум нашег ума, Срце нашег срце, Биће нашег бића. Славећи рођење Господа Исуса Христа на начин на који ми то православни Срби чинимо ми Господа Исуса Христа - Емануила уносимо у наше породице, у наше домове, у наше храмове, у наша села и градове, у нашу свету Заједницу, у наше животе. Тиме све наше постаје његово - Христово, а ми сами постајемо јединствено повезани са Њим. Постајемо Христоносци. То је смисао, значај и пуноћа наше божићне радости, зато што се ми мјењамо и постајемо Његови. Зато славимо наш Божић пјесмом Слава на висинама Богу, а на земљи мир и међу људма добра воља!

Епископ зворничко-тузлански Фотије: Христос се роди да нас ослободи

Христос се роди – убоги и сиромашни, не очајавајте! Зар није Он сам био сиромашан, рођен у витлејемској пећини да би и ви имали наду?

Христос се роди – трудбеници и радници, живите од дела руку својих. Зар није сам Христос био радник – дрводеља, припремајући крст свој, поучавајући нас да живимо од дела руку својих?

Христос се роди – доктори и лекари, помажите оболелима и немоћнима. Зар није Он чинио највећа чудеса, исцељивао сваку болест да би нам показао да и ми треба тако да чинимо?

Христос се роди – учена господо, професори и научници, знајте да је ваше знање дар од Бога. Зар није Он највећи Просветитељ и Научник – који је небо и земљу премудро створио?

Владика диселдорфски и немачки Григорије: Богом оприсутњена радост није гријех него благодат, благослов и мир

Овај празник, на чију радост и смисао би требало да нас подјсети празнична атмосфера свуда око нас, треба да нас сјећа и на радост новог, преображеног живота, да нас подсјети да православно хришћанство није само патња и ридање, да није само одрицање, већ изнад свега и прије свега радост и радовање. За оне међу нама који смо се обрели у новој земљи, а који долазимо из многобројних и различитих завичаја, та празнична атмосфера овдје и радост на сваком кораку пријатно је изненађење – нешто што би свакако требало да прихватимо с одобравањем, јер Богом оприсутњена радост није гријех него благодат, благослов и мир.

С друге стране, исто тако треба да се подсјећамо да овај празник није само улични и сценски декор, него симбол суштине и смисла живота сâмог. И зато не бисмо нипошто смјели Божић површно изједначавати с многобројним празничним реквизитима који се налазе посвуда око нас, са сезоном куповине и попуста, него би требало стално да се подсјећамо темељног смисла овог празника, који је извор и источник истинске хришћанске радости, а тај смисао је да љубимо једни друге по примјеру Господњем, који је из љубави према човјеку обукао тјелесне хаљине његове. Ту радост треба пригрлити објеручке, као начин живота, мишљења и дјелања, јер она ће разриједити и разблажити сваку нашу тугу, бол и муку. Тако нам и овај празник, подсјећајући нас на важност радовања, сусретања и пуноће живота, представља једну врсту животног путоказа који би требало да нас доведе до циља – живота вјечног, баш као што су витлејемске звијезде довеле Мудраце са Истока до пећине у којој се на данашњи дан родио Христос – Спаситељ свијета.

Епископ бихаћко-петровачки Сергије: Нека Христос, Сунце Правде, засија у нашој Крајини!

Сâм пред својом Богомајком Маријом и њеним заручником Јосифом, Један од Свете Тројице ,Бог Господ, Творац неба и земље и свега видљивога и невидљивога, рађа се као дјете. Рекло би се у први мах да је ,,гостопримница витлејемска“ као и свака друга крчма под овом капом небеском, отужна слика, недостојна било чије пажње. Ипак, пустош витлејемска показа се тада, прије 2019 година, као најбитније мјесто под овом капом небеском. У овом безнађу и манговењу, од којег би људи обично дигли руке и побјегли одатле главом без обзира, рађа се сâм Бог. Први који су му у сусрет похитали и посвједочили Његово рођење, по приједлогу анђела ,,бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега“ (Лк 2, 8).

Ова витлејемска пустош и ови пастири који ту чувају своја стада, како се напомиње у Јеванђељу, слика су која живо подсјећа на нашу Крајину. Нека ми се опрости ово нескромно тумачење, али чини нам се да нико више у овом моменту не осјећа тајну Божића, што ће рећи ,,оваплоћеног Логоса“ тј. тајну великога Бога који је постао мали и ,,небитни“ човјек, колико ми овдје у Крајини и наша драга и никад заборављена браћа и сестре на Косову и Метохији. Иако привремено остављени од људи у својој пустоши, иако су се сва кола историје и правде сломила на нама, нисмо остављени од великога Бога, драга браћо и сестре, јер видјели смо да велики и једини човјекољубац Господ Бог наш, воли и одабира таква мјеста да буде рођен и да се у њима непрекидно рађа.

Епископ аустралијско-новозеландски Силуан: Човек је биће створено за вечност

Искуство наше свакидашњице сведочи да је наш људски пут често испуњен незадовољством, празнином, стресом и разочарањем. Савремени човек у потрази за смислом и садржајем у своме животу, осмишљавањем свога дана, недеље, месеца и године, обраћа се многим лажним боговима, древним и савременим, технолошки напредним и спиритуално обећавајућим. Међутим, сведоци смо да савремени човек остаје уморан и обремењен. У шаренилу потрошачког и секуларизованог, односно реформисаног Божића са којим се сусрећемо у западном друштву, који поклонима, рекламама, сезонским попустима и деда мразовима готово засењује Витлејемску пећину, Богомладенац Христос, устима Православља се обраћа човечанству и ове Бадње вечери речима: – Ја сам Пут, Истина и Живот (Јн 14,6), „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем и наћи ћете покој душама својим“(Мт. 11,28-30).  У дубини свога бића, човек се не може задовољити ограниченим, пролазним и земаљским. Човек је биће створено за вечност и непролазност, да богује у благодатној заједници са Богом (Пс. 81,6).

Епископ жички Јустин: Рођење Христово је празник вечне и божанске радости

Рођење Христово је празник вечне и божанске радости којом нас је обрадовао Богомладенац Христос родивши се у Витлејему. Он се једампут у дубини витлејемске ноћи родио у скромној пећини и тако се показао анђелима и пастирима, а гле, увек се изнова сваког Божића рађа у дубини и топлини срца наших! Молитвено вам желимо да Богомладенац Христос пронађе срца ваша припремљена љубављу и поверењем и отворена за обиталиште беспочетног Бога.

Епископ источноамерички Иринеј: Светлост Рођења открива заједничарење

Светлост Рођења открива заједничарење. За нас, православне хришћане, спасење лежи у заједници. Чак и при рођењу, Христос бива окружен небом и земљом у својој пуноћи: анђели објављују Његово Рођење, а пастири се одазивају звуцима Слава Богу на висини; док Звезда надахњује мудраце да прате њен сјај. Заједно, и пастири и мудраци, гледају новорођенче у пећинским јаслама окружено животињама, нежно загрљено Мајком; како је испитана вера Јосифа Обручника, тако бива и наша, веровањем, да се Спаситељ заиста родио ради нас и нашег спасења.

Светлост Рођења открива тако и веру. Кроз Оваплоћење Богомладенца Христа, схватамо да у Господу нема туђинца. Рођење Спаситеља запечађује људско достојанство и потврђује вредност сваке особе кроз породицу, пријатељство, заједничарење и веру. Заузврат, морамо се упитати, како можемо да, без изузетка, ми, који смо обдарени Његовим образом, ликом и подобијем, испољити то подобије Новорођеног Спаситеља, осим ако Га не препознамо у свакоме подједнако?!

Владика милешевски Атанасије: Нека се Бог роди у нашим срцима

Бог је дошао да човека исцели од онога што га нарушава. А шта га нарушава? Грех. Историја човечанства ако је без Бога, тј. историја човечанства како је ми видимо, више личи на историју људског греха, људских страсти, чак и надметање у гресима, у страстима. То је надметање насиља над насиљем, отмце над отмицом. Више личи управо на историју греха и страсти него на историју стварних људских потреба. Господ својим доласком жели да обнови нашу свест, да нам покаже које су стварне наше потребе. Ја сам Пут, Истина и Живот, и учите се од мене, говори Господ и показује себе као пример. И љубав, заинтересованост за друге људе, то је закон живота који је Он успоставља и тим законом уређује не само какав ће човек бити изнутра, како ће оздравити, него и на који начин ће оздравити међуљудски односи и цела природа.

На Божић наша пажња је усмерена, побуђена Христовом љубављу, на све људе света, како на наше духовне учитеље, и уопште предводнике у животу, тако и на све оне који страдају из било  којих разлога и било где. Није обавезно да неко постане праведан да би имао наше саосећање и нашу помоћ. Ако би Бог чекао да човек постане праведан па да би онда Бог дошао да се дружи са њиме онда Бог никада не би пришао, јер овај свет, ако буде ишао овим путем, никада неће испунити тај услов.

Епископ канадски Митрофан: Дочекајмо Христово Рођење милостивога срца према свима

И нас Свети Апостоли опомињу да држимо живу веру. Јер заиста ако хоћемо да јеванђелски дочекамо свете Божићне празнике, онда то можемо једино кроз нењу делотворну веру. Томе ће се Богомладенац највише радовати. Њему није ништа потребно, него Он тражи од нас милости према Његовој малој браћи (Мт. 12, 48-50; 18, 5). Ви сте до сада показали своју веру кроз дела своја, љубљена браћо и сестре, прилажући нењој Епархији, нењим црквама, нењим манастирима и њењој браћи којима је потребна материјална и духовна помоћ. Климент Александријски вели: Греси се истерују милостињом и делима вере. Покажимо нашу љубав према страдајућој браћи и сестрама на српском Косову и Метохији. Они немају никога другога до Бога и нас.

Дочекајмо Христово Рођење милостивога срца према свима. Јер је Он рекао: Блажени милостиви, јер ће бити помиловани (Мт. 5, 7). Имајмо увек на уму речи Првоврховног Апостола: А прије свега имајте истрајну љубав међу собом: јер љубав покрива мноштво грехова (1 Петр. 4, 8).

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије: Ујединимо се око светиње мирбожања и братске љубави на Божићно јутро

Све размирице и свађе које нас дијеле, да јутрос заборавимо, да једни другима опростимо, да се за гријехе покајемо и да Цетињски манастир и ћивот Светог Петра Цетињског оградимо најљепшом могућом оградом – братском слогом!  Нека 100. годишњица божићних братоубистава и оних после њих у Црној Гори, буде почетак нашега измирења, да тражимо и да не престајемо у томе, да налазимо начине, како ћемо, у име Бога Љубави, зацијелити све наше међусобне историјске ране, како ћемо један другога, чинити чашћу већима и бољима. Тако ћемо једино и на прави начин, умирити сваки устанак и сваку побуну, у нама самима – против свога брата, и против својих најближих, против сваког људског бића.

Епископ западноамерички Максим: Принесимо слободно бића своја Његовој Слави

У овај свештени дан Божића и Богојављења, прослављамо највећи Принос дат човечанству, дар Самога Господа и дар Вечнога живота. Бог Отац је даровао Сина Љубљенога, а Син је Себе принео да бисмо ми били васпостављени у живот и заједницу ради које смо и створени. Поклањајући се благодарно Источнику Живота, принесимо слободно бића своја Његовој Слави, причешћујући се животом и миром y Цркви која је трајно Богојављење.

И док изнова ишчекујемо Синце Правде, радосно кличући Дођи, Господе!  молимо се да Вас безгранична милост Божија обасја  Христовим миром Који је рођен у овај дан ради нашега спасења.

Епископ шумадијски Јован: Бoжић je прaзник кaдa нaс je Бoг измириo сa сoбoм

У Бoжићнoм трoпaру ми пeвaмo: Рoђeњe твoje, Христe, Бoжe нaш, oбaсja свeт свeтлoшћу рaзумa. Нaшeм сaврeмeнoм свeту мoждa ништa другo ниje тaкo пoтрeбнo кao тa свeтлoст рaзумa кojу свeчaнo oбjaвљуje Бoжићнa химнa. Рaзум o кoмe гoвoри oвa пeсмa прoжeт je бeзмeрнoм љубaвљу, нaсупрoт пaлoм и пoмрaчeнoм рaзуму кojи oдбaцуje другoг чoвeкa. Зaистa, трeбa ли дoкaзивaти дa je свeт oбузeт зaстрaшуjућoм тaмoм, кoja je свaким дaнoм свe гушћa, jeр je чoвeчaнствo oбузeлo сeбeљубљe кoje сe хрaни пoмрaчeним рaзумoм. Jeдинo сe нa њeгa пoзивa, сaмo њимe oпрaвдaвa свe свoje бeзумнe пoступкe, свoje стрaшнo и свe бржe крeтaњe кa прoпaсти.

Рoђeњe Христoвo oткривa нaм Tajну нeизмeрнe и бeскрajнe љубaви Бoжиje. Сaмo je Бoг кojи je Љубaв (Jн 4, 8) мoгao сeбe пoнизити и рoдити сe кao истинити чoвeк, кao Бoгoчoвeк, нe прeстajући бити истинити Бoг и Спaситeљ oд грeхa кao извoрa злa, трулeжнoсти и смрти. Бoжиjи мир и блaгoслoв сe зaдoбиjajу jeдинo служeњeм Бoгу и ближњимa. Кo служи Бoгу, имa мир сa Бoгoм. Кo, служeћи Бoгу, служи људимa, имa мир сa њимa. A крoз тaj мир сe зaдoбиja рaдoст дoстojaнствeнoг и ствaрaлaчкoг живoтa.

Епископ осечкопољски и барањски Херувим: Господ никада не напушта човека

Господ никада не напушта човека, него обећава Спаситеља и историја спасења почиње када Нова Ева, Пресвета Богородица, својом слободном вољом на позив Божји, одговора: Ево слушкиње Твоје, нека ми буде по речи Твојој (Лк 1, 38). Ова нова Ева је постала наша највећа узданица и заступница пред Господом, јер показује несебичну љубав и целу себе предаје да би сви људи задобили спасење. Управо се у овом сусрету Бога и човека рађа Христос, који узима тело слуге и помаже нам да остваримо најприснију заједницу са Богом. Нема већег унижења за Бесмртог, него да постане смртан, нема већег смирења за безвременог од тога да уђе у историју и постане део времена. Домострој спасења се код људи пројављује као заједница верних који су призвани од самога Бога ради сабирања у Цркву.

Христовим Оваплоћењем, човеку се даје могућност да постоји у заједници са Бесмртним као бог по благодати. Главнина домостроја јесте да је Син Божији узео тело на себе и постао човек, умро и Васкрсао Духом Светим. Управо на овим догађајима из икономије почива темељ Цркве и истина коју она проповеда свету, јер она и јесте Тело Христово. Према Апостолу Павлу када говоримо о Цркви, то можемо чинити само у Христу и кроз Христа као Богочовека. У Тајни Цркве, односно Тајни Христовој, циљ сваког човека јесте живот вечни, јер је то највећи дар човеку од Бога. Међутим, треба имати у виду да Црква не постоји ако нема Христа за Главу, ако није Христоцентрична, јер тада губи свој смисао. Човек се једино може сјединити са Богом у Цркви, управо онако како су у Христу сједињене божанска и човечанска природа.

Владика Фотије служио парастос пострадалим у Кравици

Владика Фотије служио парастос пострадалим у Кравици
Владика Фотије служио парастос пострадалим у Кравици
Владика Фотије служио парастос пострадалим у Кравици
Владика Фотије служио парастос пострадалим у Кравици

-Нећемо одустати од борбе за истину и правду, поручено на годишњицу стравичног покоља у Кравици

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је 5. јануара 2019. године у цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици, код Братунца, парастос за 158 српских цивила и војника из тог места и околних села погинулих у последњем рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и братуначких села на Божић, 7. јануара 1993. године.