Слава храма Светог пророка Илије у Миријеву

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 2. августа 2020. године, на Илиндан, светом архијерејском Литургијом у храму Светог пророка Илије у Миријеву.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Предић, војни свештеник Стеван Стевановић и протођакон Дамјан Божић. Поводом храмовне славе додељене су грамате благодарности за несебичну љубав и материјалну помоћ миријевској цркви заслужним парохијанима: г. Драгиши Вукашиновићу, г. Златану Јанковићу и гђи Слађани Шћекић, која је била домаћин славског сабрања.

Радуј се, Свети деспоте Стефане, надо наша небеска!

На празник Преподобне Макрине, Светог деспота Стефана и Преподобне Евгеније, 1. августа 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован началствовао је евхаристијским сабрањем у храму Светог деспота Стефана у Бабама.

Саслуживали су архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, парох неменикућски протојереј Новак Илић, парох сопотски протонамесник Горан Лукић, ђакон Филип Јовановић и јерођакони Јован (Прокин) и Василије (Старовлах).

Награђен деценијски труд браће свештеника у Гаревцу

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је 1. августа 2020. године, на празник Преподобне Макрину, Светог деспота Стефана и Преподобне Евгеније, свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке Параскеве у Гаревцу - Ново насеље код Модриче.

Саслуживали су архијерејски намесник градачачко-модрички и парох шамачки протојереј-ставрофор Јово Лакић, пароси гаревачки протонамесници Никола и Недељко Горановић, парох крушковопољски јереј Николај Тодоровић, протођакон Саша Милошевић из Теслића и ђакон Радомир Петковић из Церовице кога је Владика рукоположио у чин свештеника.

Патријарх Иринеј богослужио у манастиру у Лештанима

Епископ Атанасије Јевтић: Аја-Софијa – Велика Црква Христова

Било је то с пролећа 1964. године – тешке године за православну браћу Јелине у Константиновом Граду, због познатих антигрчких поступака Турака, поводом Кипра.

Био сам тада на Теолошкој академији на Халки (њен рад је и дан-данас забрањен од Турака). Беше почео Велики и Часни пост. У Манастиру Свете Тројице на Халки, протопсалт Станицас са својим студентима је певао: „Покајања двери, отвори ми, Животодавче…“ Тада сам доживео и разумео православну Византију: у свој својој величини, смирено се каје, пред Живим и Истинитим Богом. Тако једноставно, као што се умивамо ујутру, или као што свакодневно једемо свој хлеб.