Божићно сеоце код Храма, 4-28. јануар 2018. године

После поделе пакетића деци из вишедетних породица и породица корисника Црквене народне кухиње у организацији Верског добротворног старатељства и дечјег часописа Светосавско звонце, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј свечано ће отворити 4. јануара 2018. године у 18 часова манифестацију Божићно сеоце код Храма на платоу храма Светог Саве, уз пратњу Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије.

Следи:

  • 19 часова  - Дечји хор Растко, Распевана Божићна јелка
  • 20 часова - Музички програм, Слободан Тркуља, бина на платоу
  • 21 час - Концерт етно групе Траг, уживо; бина на платоу

Програм манифестације „Божићно сеоце код Храма” од 4. до 28. јануара 2018. године - лого и мапа

Епископ бачки Иринеј: Предуго лутамо кроз лавиринте идола, опсена и самообмана

Интервју за божићни број „Печата”, дат г. Милораду Вучелићу

Потребан нам је свесрпски дијалог, рекли сте недавно, уз напомену да у новије време небројено пута понављани термин унутрашњи дијалог, а поводом Косова, није најсрећније одабран. Чини се да се у тој препоруци може наслутити и Ваше уверење да нам је као друштву, односно народу, потребна садржајно свестрана ауторефлексија, не само поводом српског Јерусалима. О чему је, поред теме Косова, у овом историјски тешком тренутку такође неодложно потребно разговарати и промишљати? Како свесрпски разговор уопште остварити на начин да то не буде тек „одрађен“ национални подухват?

Пре него што одговорим на ово Ваше питање (најсадржајније и најумније питање које ми је из медијске сфере икад упућено), дозволите ми, драги пријатељу, да Вама, уредништву, сарадницима, пријатељима и читаоцима „Печата” од срца честитам његов јубиларни, петстоти број. То чиним са закашњењем будући да сам прву половину децембра углавном провео у Москви. Али боље икад него никад...

Патријарх богослужио у храму Светог Василија Острошког

Патријарх богослужио у храму Светог Василија Острошког
Патријарх богослужио у храму Светог Василија Острошког
Патријарх богослужио у храму Светог Василија Острошког
Патријарх богослужио у храму Светог Василија Острошког

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 31. децембра 2017. године свету архијерејску Литургију у храму Светог Василија Острошког на Бежаниској коси. 

-Највећа новост, највећа љубав Божја и милосрђе према роду људском јесте долазак у свет Господа Исуса Христа Сина Божјег, другог Лица Свете Тројице. Да је Господ дошао у својој светлости Божанској ко би могао поднети близину Његову, зато је нашао начин и дошао нам као човек, поручио је Патријарх српски г. Иринеј на светој архијерејској Литургији у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси.

Рукоположења у храму Светог Александра Невског

Рукоположења у храму Светог Александра Невског
Рукоположења у храму Светог Александра Невског
Рукоположења у храму Светог Александра Невског
Рукоположења у храму Светог Александра Невског

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријархов, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог и благоверног кнеза Александра Невског,

Саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Кошевић, Милисав Радојевић, Александар Средојевић, Вајо Јовић и Живадин Протић, протојереј Милорад Средојевић и ђакони Јово Каленић, Бранислав Кеџић и Немања Ристић. На светој Литургији су обављена и два рукоположења: ђакона Јове Каленића у чин презитвера и чтеца Велисава Миловановића у чин ђакона.

Слава храма Светих игумана Пајсија и ђакона Авакума

Слава храма Светих игумана Пајсија и ђакона Авакума
Слава храма Светих игумана Пајсија и ђакона Авакума
Слава храма Светих игумана Пајсија и ђакона Авакума
Слава храма Светих игумана Пајсија и ђакона Авакума

У суботу, 30. децембра 2017. године, на празник Преподобних мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у новоподигнутом храму посвећеном овој двојици београдских мученика у земунском насељу Алтини.

Саслуживали су протојереји-ставрофори Божо Бакајлић и Момир Џамбић, протојереји Небојша Тополић и Славен Вукомановић, протонамесник Раде Јовић, јереји Мирко Ранисављевић и Владимир Пражић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Немања Боснић.

Поводом 170-годишњице превода Новога Завјета Вука Стефановића Караџића (1847 – 2017)

Да бисмо успоставили везу од првог словенског ћирилометодијског превода са преводима на српски језик из времена Вуковог и после њега, потребно је да се повуче извесна нит измећу тих времена да бимо лакше схватили историјску позадину наше теме и боље допринели даљој дискусији о језику Цркве.

Свети Кирило је пред полазак у Моравску превео тзв. Изборно јеванђеље и тиме, као што је случај са свима народима где је Свето писмо било прва књига, увео словенске народе у нови свет културе. Као што и данас мисионарски рад мећу примитивним народима често почиње превођењем Библије, тако је и у средњем веку Свето писмо многим народима отворило врата у храм светске културе. Тзв. допунске делове за целокупно Четворојеванђеље превео је у самој Моравској.

Превод је био веома буквалан, са грчког, до те мере да кад би се, кажу, изгубио изворни грчки, добар познавалац обају језика могао би са словенског успоставити оригинал. Стваране су и такве нове конструкције којих није било у говору Словена. Остали делови Светога писма преведени су од Кирилових настављача.