Уредбе и прописи Митрополије београдске 1894–1920

Архивски извори, штампани у четвртој књизи библиотеке „Архива Епархије браничевске“, хронолошки се надовезују на оне из претходне публикације, а покривају период од почетка 1894. до уједињења помесних цркава и уздизања Српске цркве на ранг Патријаршије 12. септембра / 30. августа 1920. године.1 Извори припадају истој тематској целини као и у претходним књигама, а односе се на уредбе, прописе, правила и решења Архијерејског Сабора које је Духовни суд (Конзисторија) Митрополије београдске, преко окружних протопрезвитера, прослеђивала подручном свештенству. Поред конзисторијских расписа, знатан број докумената које су потписивали надлежни митрополити односи се на регулисање црквеног живота у самој Архиепископији.

Патријарх Иринеј беседио на Светосавској академији у Удружењу књижевника Србије

Патријарх Иринеј беседио на Светосавској академији у Удружењу књижевника Србије
Патријарх Иринеј беседио на Светосавској академији у Удружењу књижевника Србије
Патријарх Иринеј беседио на Светосавској академији у Удружењу књижевника Србије
Патријарх Иринеј беседио на Светосавској академији у Удружењу књижевника Србије

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј беседио је на Светосавској академији која је јуче, 25. јануара 2012. године, одржана у свечаној дворани Удружења књижевника Србије.

„Не би могло сунце да види да ја спавам!“

У манастиру Пећка Патријаршија, 16/03. јануара ове године, уочи Крстовдана и празника Богојављења уснула је у Господу схимонахиња Гликерија. Монашко опело служио је Његово Преосвештенство викарни Епископ липљански Г. Јован са бројним свештенством епархија Београдско-карловачке и Рашко-призренске, а испраћају и сахарани присуствовао је народ из околних села. „Ево слушкиње Божије која иде право у Царство Небеско,“ рекао је Владика Јован опраштајући се од мати Гликерије. И заиста сав њен живот је био право хођење Господу.

Схимонахиња Гликерија рођена је, по властитом казивању, на дан св. мученице Гликерије - 26. маја 1927. године – у селу Горњој Буковици, општина Бијељина, као друго од петоро деце Милорада и Анице Ђокић. На крштењу је добила име Анђа.

Коментар: Ратко Дмитровић

Либерали на готовс

На простору Балкана (да овога пута не ширимо на целу Европу) једино код Срба на­лазимо групе које у себи имају и констант­но потхрањују мржњу према сопственом народу. Истина, тај феномен могуће је про­наћи и код других народа, али је он тамо по­јединачан случај, инцидент, и ти људи су пред­мет спрдње или згражавања. Њихова друштвена позиција је маргинална, приступ утицајним медијима искључен, а комуникација са високим државним круговима незамисли­ва.

Саопштење за јавност

Поводом медијских вести о „отвореном писму” г. Александра Јовановића из Новог Сада Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, при чему су медији наводили и веће или мање одломке из тога писма, обавештавамо јавност да Његова Светост Патријарх није добио никакво писмо од споменутог господина, а наш протокол не зна за праксу достављања писма преко одломака у медијима.

Новосадско свештенство о најновијем испаду Александра Јовановића

На јучерашњој конференцији за медије Александар Јовановић, председник Скупштине Града Новог Сада, изнео је низ оптужби на рачун нашег архипастира, Епископа бачког г. др Иринеја. Његове изјаве представљају очигледан пример манипулације полуинформацијама, тачније дезинформацијама, које је Епархија бачка одавно демантовала. Немајући ништа ново што би послужило нечасном циљу клеветања и рушења угледа и достојанства Епископа града Новог Сада, Јовановић се послужио раније фабрикованим клеветама и давно разоткривеним неистинама.

Меморијално друштво Рација 1942: Отворено писмо главном и одговорном уреднику листа Блиц

ОТВОРЕНО ПИСМО
ГЛАВНОМ И ОДГОВОРНОМ УРЕДНИКУ
ЛИСТA „БЛИЦ“
БЕОГРАД
Краљице Марије 1

Поштовани главни и одговорни уредниче,

Били смо присутни на Кеју жртава рације у Новом Саду, те нас је шокирала данашња насловна страна „Блица“ где уз фотографију Његове Светости Патријарха српског Иринеја крупним словима пише: "Брука на помену жртвама".

Какву је то бруку од Његове Светости видео дежурни уредник када је одобрио такав текст на фотографији?

Зашто је због повређене сујете једног трећеразредног локалног политичара у други план Вашег извештача дошло извештавање о достојанственом историјском помену недужним жртвама, који је први пут служио један Патријарх српски, пред великим бројем грађана искрених поштовалаца мученичког страдања недужних суграђана?