Седница Одбора за обележавање 60 година од упокољења Патријарха српског Гаврила Дожића

Под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, јуче је у Патријаршијском двору одржана прва седница Одбора за обележавање 60 година од упокојења Патријарха српског Гаврила Дожића (1881-1950). Седници су присуствовали Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, проф. др Богољуб Шијаковић, министар вера у Влади Републике Србије, архимандрит Рафаило Калик, старешина манастира Морача, Миомир Дашић, академик ЦАНУ, Драгољуб Живојиновић, академик САНУ, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић, проф. др Радмила Радић и монах мр Павле Кондић.

Орден Светог Саве проф. др Авксентију Калангосу

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уручио је данас, 12. марта 2010. године, у Српској Патријаршији у Београду господину проф. др Авксентију Калангосу из Женеве орден Светог Саве првог степена. Највише одликовање наше свете Цркве професору Калангосу додељено је у присуству Његовог Преосвештенства Епископа бачког Г. Иринеја, члана Светог Архијерејског Синода СПЦ, Његовог Преосвештенства викарног Епископа хвостанског Г. Атанасија, протојереја-ставрофора Сава Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода СПЦ, Њихових Височанствава престолонаслединка Александра Карађорђевића и принцезе Катарине, као и чланова Крунског савета, господе Драгомира Ацовића и академика Матије Бећковића.

Владика зворничко-тузлански Г. Василије у посети светињама Византије

Његово Преосвешетнство Епископ зворничко-тузлански Г. Господин Василије, на позив Његовог Високопреосвешетнства Митрополита митилинског Г. Јакова, боравио је у четвородневној посјети Митрополији митилинској. Владику је, у понедељак 15. фебруара, на локалном аеродрому дочекао архимандрит Кирило са свештенством и монаштвом, у име митрополита Јакова, који је због болести био спречен да дочека епископа. Затим су се упутили у манастир Светог Пророка Илије где је служена доксологија.

Саопштење Епархије рашко-призренске

Православна Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска поседује проверена сазнања да црноречки монах Антоније Давидовић, за кога је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве више пута тражио да буде црквено кажњен због свог нецрквеног и немонашког понашања, а који је сада коначно стављен у надлежност црквеног тела, тренутно борави на подручју Ораховца и Велике Хоче, где подбуњује народ против Патријарха и Цркве и уноси смутњу разним суманутим причама, наводно у заштиту епископа Артемија. Давидовић оваквим поступцима истовремено тражи подршку и себи, јер је под црквеним судским поступком.

Чување поретка Цркве - кохезивна сила њеног јединства

Трудољубивошћу и гостопримством братства Цркве Ружице на Калемегдану је у среду, на дан Светог Тарасија Цариградског, одржан редовни братски састанак са исповешћу свештенства Првог београдског намесништва. По благослову Свјатјејшег Патријарха Српског г. Иринеја, Пастиреначалника Архиепископије београдско-карловачке, Литургијом Пређеосвећених дарова началствовао је Преосвећени Епископ хвостански г. Атанасије, викар Његове Светости, уз саслужење више старешина и браће свештеника централних београдских цркава, а исповедници су били умировљени протојереји-ставрофори о. Раде Марковић и о. Ратко Савић.

Пост је сузама источник

ПостПост је радост духа.

Архимандрит Јован Шаховски

Пост не допушта памћење зла.

Свети Јефрем Сирин

Пост је одстрањивање рђавих мисли и ослобађање од сновиђења.

Свети Јован Лествичник

Одговор на клевете псевдо-бранитеља

БРАНЕ ВЛАДИКУ ОД ЦРКВЕ И ПАТРИЈАРХА

Већ данима се наставља цркворушитељски рад групе људи који су се најпре потписивали као духовна чада епископа Артемија, да би сада своје текстове потписивали као "Информативна служба Епархије рашко-призренске у време заточења епископа Артемија". Иако је увек било и биће људи секташког менталитета, у овом случају је индикативно што се и даље незаконито користи назив једне Епархије Српске Православне Цркве и што се отворено насрће на духовни и морални интегритет српског Патријарха и чланова Светог Архијерејског Синода, чије се слике објављују под насловима „Безаконици" или "Срамни Синод". Нажалост, ови ревнитељи мржње или, како сами себе сматрају, "бранитељи лика и дела епископа Артемија", не само да му не помажу већ потврђују и најцрње сумње да је стварањем култа личности у Епархији рашко-призренској међу једним, мањим бројем монаштва и верника, годинама стваран потенцијал за рушење угледа Српске Православне Цркве и тако припреман раскол, и то на начин како то чине разне расколничке и псеудо-православне групе којих има по целом свету.