Епископ Филарет освештао нову манастирску ризницу у Милешеви

У манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава из 13. века, у суботу (2. мај) је отворена и освешана ризница у којој ће бити чуване драгоцености из целе мислешевске епархије а међу њима и светиње које су припадале првом Архиепископу Српске Цркве Светом Сави Немањићу. Ризницу је освештао Његово Преосвештенство Епископ милешевски Г. Филарет, чијом је заслугом обновљена манастирска црква и сазидани нови конаци и коме манастир Милешева дугује садасњи сјај.

Положи наду на Господа – књига о блаженопочившем оцу Лазару

У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици 2. маја 2009. године промовисана је књига Положи наду на Господа - духовна поетика оца Лазара која је посвећена блаженом спомену на архимандрита Лазара (Аџића), бившег игумана манастира Острог, аутора монахиње Јелене (Станишић), настојатељице манастира Ћелија Пиперска. У склопу промоције приказан је и двадесетоминутни филм о животу и дјелању овог врлог слуге Божијег. Бројној публици књигу су представили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Преосвећени Епископ захумско- херцеговачки Г. Григорије, аутор филма мр Радомир Станишић и аутор књиге монахиња Јелена.

Прослављен празник блажене Матроне московске

2. маја наша Света Црква прославља новојављену угодницу Божију Блажену матер Матрону московску. Ова дивна руска светитељка рођена је слепа 1881. год. Она је вером и Божијом благодаћу видела садашњост и будућност, многима је била путоказ у животу и Господ ју је прославио и обдарио многим исцелитељским даровима. На Топчидерском гробљу у Београду, у храму Светог великомученика Трифуна налази се икона блажене Матроне која је освештана на њеним чудотворним и нетљеним моштима.

Специјални известилац о слободи вероисповести у Двору Српске Патријаршије

Његово Високопреосвешетнство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, у име Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, примио је данас у Патријаршијском двору гoспођу Асму Јахангир, специјалног известиоца Уједињених нација о слободи вероисповести, са сарадницима. Посета је уследила после иницијативе госпође Јахангир. У току разговора разматрана су питања слободе вероисповести у региону.

Жал за комунизмом

Ако ми ућутимо камење ће повикати (Лк. 19,40)

Ових дана када Црква Христова празнује највећу победу икада извојевану у историји човечанства, а то је победа над смрћу, коју је нама и читавом свету подарио Господ наш и Спаситељ Исус Христос, не мањка ни оних гласова који и даље вичу: Распни га распни (Јн. 19,6).

Када то кажемо, мислимо на недавне скупове одржане широм Београда разних невладиних организација, које су са правом назване «друштвени НЛО-и». Њихови покличи: «Немојте се молити у нашим школама», «Стоп клерикализацији Србије!», «Одвојити Цркву од државе», «реформисање Цркве» јасно показују природу ових организација као и њихову тоталитарну анти-мисију, коју оне покушавају прикрити наводном слободом говора и борбом за демократију.

Остварен завет Светог Саве

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа милешевског Г. Филарета сутра ће свечано бити отворена ризница Милешевске епархије у манастиру Милешеви код Пријепоља. Отварање ризнице обавиће се у склопу припрема за обележавање осам векова од подизања Милешеве, задужбине Краља Владислава и једног од највећих светилишта српског народа.

Парастос невиним жртвама хрватске војне акције Бљесак у храму Светог Марка

Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Патријарха српског, служио је у петак, 1. маја 2009. године, са почетком у 11 часова, у Храму Светог Марка, парастос невино убијеним жртвама војне акције хрватских снага Бљесак. Преосвећеном Владики су саслуживали свештеници и ђакони Маркове цркве, уз молитвено учешће сродника, пријатеља и саучесника у болу пострадалих у тој трагедији изазваној помрачењем људске савести, уз молитву Богу да се тако што никада више и не догоди. Војна акција Бљесак је још један од злочина хрватских снага у западној Славонији, када је за само 36 сати убијено више од 280, а у егзодус натерано око 15.000 Срба.