Патријарх Иринеј на Велику суботу: Нека је Васкрсли Господ са нама!

Патријарх Иринеј на Велику суботу: Нека је Васкрсли Господ са нама!
Патријарх Иринеј на Велику суботу: Нека је Васкрсли Господ са нама!
Патријарх Иринеј на Велику суботу: Нека је Васкрсли Господ са нама!
Патријарх Иринеј на Велику суботу: Нека је Васкрсли Господ са нама!

У храму светог апостола и евангелиста Марка у Београду сви позвани и призвани, у молитви сабрани, сви једнаки пред Господом, појаше у славу Господњу у сусрет Васкрсењу Његовом.

Светом Литургијом Василија Великог началствовао је Патријарх српски Иринеј уз саслужење свештеника при овоме храму. Паримије је читао Димитрије Стефановић, академик, а молитве су појањем узнели чланови хора са диригентом проф. Предрагом Миодрагом.

Митрополит Амфилохије: Беседа на Велику суботу

У име Оца и Сина и Светога Духа. "Велики си Господе и чудесна су дјела Твоја, и нема ријечи да опише чудеса Твоја". Заиста, велик је Господ. Велики је и чудесан у оном свом првом стварању, стварању свијета и човјека. Велики је Господ и у овом свом другом стварању, духовном стварању, које се нарочито у ове свете дане (које пролазимо припремајући за Христово Васкрсење) манифестује. То су дани Великог Поста, Великог Четвртка, Великог Петка, Велике Суботе. Оно што је створио у почетку, Бог обнавља својим дејством и својим присуством, својом чудесном силом, и не само обнавља, него му даје нову силу, нову снагу. Обасјава га новом свјетлошћу вјечном и непролазном, свјетлошћу свога лица, својим живим присуством.

Из Васкршње посланице Патријарха Кирила

Свјатејши Патријарх московски и све Русије Кирил поздравља све „љубљене у Господу архипастире, свечасне пастире и ђаконе, богољубиве монахе и монахиње, драгу браћу и сестре“ традиционалним поздравом „Христос васкрсе!“...

Између осталог, Његова Светост истиче: „На светли дан Васкрсења Христовог душе милиона верних испуњене су благодарношћу Творцу, и наше земаљско бивствовање задобија изворни смисао. Пасха Христова постаје велико светковање живота, светковање победе живота над смрћу, уносећи љубав, мир и духовно преображавање.

+Роксанда Тимотијевић (1933 – 2014)

Петнаестог дана априла месеца 2014. године, после краће болести, упокојила се Роксанда Тимотијевић.

Рођена је 11. октобра 1933. године у Неготину. Као дипломирани историчар уметности долази у Призрен септембра 1961. године, где ће примити службу кустоса културно-историјских споменика града Призрена, у првом реду цркава, за које ће животно бити везана до краја свог живота. Припремала је и књигу о призренским старинама која је настајала као плод дугогодишњег студиозног и преданог проучавања споменичког наслеђа града Призрена. Ту, у Призрену, упознаће свог супруга, тада младог професора, касније ректора Призренске богословије, проту Милутина Тимотијевића, са којим ће родити шесторо деце. Две кћери, Сара и Јована, удате су за нишке проте, а син Предраг је свештеник при храму Св. Василија Острошког у Београду. Свим својим бићем је прионула уз Цркву и тако је васпитавала своју децу. Сазревали су, и као људи и као хришћани, под будним оком и очинском бригом Епископа рашко-призренског, касније Патријарха српског, Павла, и та повезаност ће оставити трага на њима.