Радни састанак Епископа Атанасија (Раките) са Драганом Ђиласом, градоначелником Београда

Дана 2. децембра 2009, у просторијама Скупштине града Београда уприличен је радни састанак Градоначелника Београда господина Драгана Ђиласа и Председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, Преосвећеног Епископа хвостанског Атанасија (Раките) у пратњи личног секретара г. Зорана Јуришића. Састанку су, поред Градоначелника присуствовали, Зоран Алимпић заменик председника Скупштине града Београда и Владимир Тодић, градски секретар за образовање, као и презвитер мр Александар Ђаковац координатор за верски наставу АЕМ са двојицом вероучитеља.

Митрополит Николај служио помен на гробу Патријарха Павла

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај служио је у среду, 2. децембра 2009. године, помен блаженопочившем Патријарху Српском Павлу на његовом гробу у манастиру Раковица код Београда.

Владика Николај је обишао манастирски комплекс и разговарао са монахињама и игуманијом мати Јевгенијом.

Извор: Митрополија дабробосанска

Саопштење за јавност Епархије далматинске

Епархија далматинска се ограђује од натписа на предизборним плакатима г. Ђуре Русића из Книна у којима он тврди да има подршку и благослов Епархије далматинске за своју кампању. Црква се никада није бавила и не бави дневном политиком нити питањима избора, већ је то ствар слободе свакога човека и његовог политичког опредељења и одговорности.

Поново усташки графити на цркви Светог Илије у Задру

У недјељу 29. новембра 2009. године на зиду Српске православне цркве Светог пророка Илије у Задру поново су осванули усташки графити у виду слова „U". Један од графита је висине око 2.5 м и отприлике исте ширине. Надлежни свештеник Петар Јовановић пријавио је случај полицији, која је извршила увиђај на лицу мјеста и која ће повести истражни поступак против починитеља овог вандалског чина.

Извор: Епархија далматинска

Хришћански пост - његова потреба и смисао



Пост као привремено или трајно одрицање од неких јела и уздржавање од извесних навика присутан је, у разним облицима, у свим религијама и кроз целу историју човечанства од праисторије до данас. Најчешће је то био израз кајања и туге, или покушај прочишћења и постизања вишег духовног ниовоа ради умилостивљења Творца, а не ретко је пост био саставни део припреме за неке религиозне обреде и ритуале. Но нас овде, пре свега, занима хришћански пост и његова примена, потреба и смисао.

Симпосион о Светим тајнама у Архиепископији београдско-карловачкој

Његово Високопреосвешетнство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, мејстобљуститељ светосавског трона, служио је у суботу 28. новембра 2009. године, Свету Архијерејску Литургију у параклису Светог Јована на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Митрополиту су саслуживали Епископ Г. Лонгин и викарни Епископ Г. Атанасије, уз свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке. На Светој Литургији Митрополит је рукоположио у чин ђакона дипл. теолога и вероучитеља из Железника г. Војислава Дољанчевића, а у чин јереја, ђакона Зорана Деврња, асистента на катедри за Црквено право на Православном богословском факултету у Београду.

Божићни пост

Божић Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове Хришћанства. Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40 - дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.