Саопштење за јавност о посети делегације Светог Синода Српске Православне Цркве Берлину и Паризу

Четворочлана делегација Српске Православе Цркве, на челу са Његовим Преосвештенством г. Теодосијем, викарним Епископом липљанским, боравила је, по одлуци Светог Архијерејског Синода, у званичној посети Берлину и Паризу у периоду од 15. до 19. марта 2010. године. Високим званичницима ових земаља пренесена је озбиљна забринутост Српске Православне Цркве поводом најаве убрзанијег процеса смањења броја војника КФОР-а на Косову и Метохији. У разговорима је посебно наглашен став Српске Православне Цркве да није прихватљиво да се обезбеђење српских православних светиња, које тренутно обезбеђује КФОР, повери косовској полицији. Делегација је упознала међународне званичнике са свим могућим негативним последицама евентуалног преношења заштите на КПС, инсистирајући притом да би то била веома исхитрена одлука са могућим пагубним последицама по Српску Цркву и српски народ на овом подручју.

Упокојио се игуман Хиландара архимандрит Мојсије

Високопреподобни архимандрит Мојсије, игуман Свете царске лавре Хиландара, упокојио се у Господу у недељу 21. марта 2010, у 87. години живота.

Блаженопочивши отац Мојсије рођен је као Станислав Жарковић 10.02.1923. у Каменици крај Ваљева. Потекао је из побожне породице, од оца Светозара и мајке Зорке. На његово духовно усмерење утицао је богомољачки покрет и личност Светог владике Николаја Велимировића. У манастир Жичу дошао је пред рат и био искушеник који је стасавао и сазревао поред Светог владике. Замонашио се 1947. Рукоположен је у јеромонаха за Божић 1949. Сабрат манастира Хиландара постао је 1964. године дошавши на Свету Гору из манастира Каленић.

Канонска одлука

Због непослушности Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве (који је својом одлуком од 13. фебруара 2010. привремено сменио епископа Артемија и за администратора Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске поставио епископа Атанасија, са свим правима епархијског архијереја), због неприхватања канонски постављеног Епископа и одбијања да се одазову његовом архипастирском усменом и писменом позиву, ево већ пуних четрдесет дана, као и због спречавања верникâ из града Призрена да долазе у своју саборну цркву у Призрену (у којој се помињу Његова Светост Патријарх и Епископ администратор) и ширења смутње, лажи и клевета међу верним народом, и због „завере и групашења", као и уопште због кршења канонског и монашког реда и поретка (канони 4, 8 и 18. Халкидонског сабора; 34. Трулског, 5. Антиохијског, 21. Седмог васељенског сабора; 4. и 13. Прводругог сабора), подвргавају се канонским епитимијама:

Света Архијерејска Литургија у Храму Богородице Љевишке у Призрену

У храму Богородице Љевишке у центру Призрена, данас је први пут после Мартовског погрома служна Света Архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство Епископ Атанасије уз саслужење Викарног Епископа Теодосија и неколико свештенослужитеља из Епархије Рашко-призренске и Захумско-херцеговачке. На Светој Литургији су евхаристијски учествовале монахиње манастира Жиче заједно са својом игуманијом мати Јеленом, монахиње из Пећке Патријаршије и Кончула као и верни народ призренског краја.

Саопштење Епархије рашко-призренске поводом лажи и клевета појединих монаха-немонаха са Косова и око Косова

Игуман и монаси манастира Црне Реке, као и настојатељ и монаси манастира Светих Архангела код Призрена, а уз њих и њихов главни ментор, свргнути и стављени под суд јеромонах/архимандрит Симеон Виловски, не престају са лажима и клеветама, којима прљају лице и скрнаве име великомученичког Косова и Метохије и ове распете Епархије. Због своје нечисте савести говоре о „угрожености целе концепције монашког живота на Косову". Читај: сопствену нечисту савест, због непоштовања канонског поретка Цркве и самим тим гажења својих монашких завета, проглашавају за „угроженост", а уствари управо они (све скупа њих тридесетак, у односу на далеко већи број канонски уредног и монашки послушног мушког и женског монаштва на Косову и Метохији) јесу ти који угрожавају прави монашки позив и живот на Косову и Метохији.

Одговор Председника Хрватске Иве Јосиповића Епископу далматинском Г. Фотију

Ваше Преосвештенство,

Захваљујем Вам на честиткама које сте ми упутили у поводу избора за Предсједника Републике Хрватске, те на добрим жељама за успјешно обављање ове одговорне дужности. Упознат сам са ситуацијом везаном за оглашавање предсједника Хрватске православне заједнице и његове најаве оснивања Хрватске православне цркве. У намјери оснивања и регистрирања Хрватске православне цркве као вјерске заједнице споменути господин позива се на континуитет с Хрватском католичком црквом утемељеном у липњу 1942. године, на иницијативу Анте Павелића, у вријеме Независне државе Хрватске. Због позивања на усташки режим и негативне конотације које Хрватска православна црква носи из тога раздобља, провокативне и неодмјерене изјаве предсједника Хрватске православне заједнице могу бити схваћене као позив на нетолеранцију и несношљивост према другим православним вјерским заједницама у Хрватској, па и у ширем друштвеном окружењу.

Саопштење поводом преношења надлежности КФОР-а на Косовску полицију

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска изражава озбиљну забринутост због намере КФОР-а да обезбеђење Спомен обележја на Газиместану преда у надлежност Косовској полицији. Почетком месеца (2. марта) при сусрету Епископа Атанасија и Архијерејског заменика Епископа Теодосија са командантом КФОР-а, немачким генералом Бентлером у Манастиру Грачаници, јасно је речено да за ову Епархију и Српски народ на Косову и Метохији није прихватљиво да светиње и објекти које чува КФОР буду предати на заштиту Косовској полицији. Поготову је забрињавајуће што се оваква намера поново актуализује на годишњицу Мартовског погрома над Србима и Српском Црквом пре шест година. Наглашавамо да КПС не улива поверење ни Цркви ни Српској заједници у овој јужној покрајини Србије. Преношење заштите Спомен обележја на Газиместану није добро јер може отворити питање даље заштите и осталих српских Црквено-народних Светиња и Културних споменика.