Патње Срба на Косову и даље трају

 Патње Срба на Косову и даље трају
 Патње Срба на Косову и даље трају
 Патње Срба на Косову и даље трају
 Патње Срба на Косову и даље трају

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствовао на академији у Народом позоришту у Београду поводом десете годишњиње страдања српског народа и Цркве у Мартовском погрому на Косову и Метохији.

У пратњи Његове Светости био је Преосвећени Епископ липљански г. Јован.

Парастос жртвама Мартовског погрома

 Парастос жртвама Мартовског погрома
 Парастос жртвама Мартовског погрома
 Парастос жртвама Мартовског погрома
 Парастос жртвама Мартовског погрома

Обележавање десете годишњице Мартовског погрома започело је парастосом жртвама који је у храму Светог Николе у Приштини служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије

Владика Теодосије је после парастоса жртвама погрома подсетио и на пострадале православне храмове, српске домове и на протеривање више од 4.000 Срба са Косова и Метохије. “Оно због чега је наше срце данас тужно је што су наши суграђани и наши ближњи који су отишли са ових простора у избеглиштву и расејању. Мало њих се вратило, такорећи да нема повратка. И то је, браћо и сестре, оно за чим ми данас жалимо. После 10 година од Мартовског погрома и овај град овде и многи градови на Косову и Метохији су готово без Срба који су живели пре 1999. и 2004. године“.

Отворена изложба "Да се не заборави"

Отворена изложба "Да се не заборави"
Отворена изложба "Да се не заборави"
Отворена изложба "Да се не заборави"
Отворена изложба "Да се не заборави"

У Светосавском дому на Врачару 17. марта 2014. године отворена десета по реду изложба фресака и икона Да се не заборави

У класи мр Горана Јанићијевића и мр Тодора Митровића - у оквиру стручне праксе - настале су фреске и иконе као реинтерпретације живописа из манастира и цркава са Косова и Метохије. Ове године тема изложбе била је Исус Христос на Косову и Метохији.

Злочин без казне!

Поводом обележавања десете годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији, Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије организује низ активности путем којих жели да подсети домаћу и светску јавност на злочин који је 17. и 18. марта 2004. године почињен над српским и неалбанским народом.

Све акције у Србији и иностранству одвијаће се под слоганом „Погром – десет година касније“. У организацији Канцеларије за Косово и Метохију, у понедељак 17. марта у 13 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду биће одржана Свечана академија „Погром – десет година касније“. У оквиру Академије наступиће и глумци и хор Народног позоришта. Присутнима ће обратити министар г. Александар Вулин, Патријарх српски г. Иринеј, председник Скупштине Републике Србије г. Небојша Стефановић и представник Друштва пријатељства Израел-Србија из Тел Авива.

МАРТОВСКИ ПОГРОМ 2004-2014. - Десет година касније

Обележавањем десетогодишњице од мартовског погрома 2004. желимо, ко зна који пут, да скренемо пажњу међународној и домаћој јавности о некажњивости злочина над људима и баштином данас сем, ако за то не постоји интерес неких спољашњих политичких и војних центара моћи.

Питање културних идентитета на Косову и Метохији у непосредној је вези с препознавањем и опредељењем аутентичних баштиника на Косову и Метохији у дужем временском периоду. Постојећи културни идентитети нису настали истовремено. Сходно томе, статус баштиника условљен је конкретним стваралаштвом народа који су живели и данас живе на Косову и Метохији. Српски народ и Српска православна црква баштине најбројније и најзначајније културно наслеђе и оно је недељиво по било ком основу. Када је реч о албанском културном наслеђу неизбежно се намеће питање да ли је албанска етничка заједница баштиник свеукупног културног наслеђа исламске провенијенције? Ако отоманско културно наслеђе на Косову и Метохији датира пре досељавања албанског становништва на те просторе и ако се зна да је процес исламизације текао поступно, оправдано је поставити питање – да ли албанско становништно може бити баштиник отоманског културног наслеђа чак и када су, после примања ислама, за верске обреде користили већ постојеће отоманске богомоље? И није реч само о верским објектима.