Епископ Јован нишки уручио хуманитарну помоћ

Епископ нишки г. Јован посетио је Тимочку епархију и уручио хуманитарну помоћ становницима села Грабовица код Кладова, коју су прикупили верници Нишке епархије.

У Епископском  двору у Зајечару, владику Јована је примио Епископ тимочки Иларион који се срдачно захвалио владики Јовану и верном народу Нишке епархије на допремљеној помоћи, као и на новчаној помоћи од 500.000 динара коју је Епархија нишка наменила за помоћ најугроженијем становништву.

Евхаристијско сабрање у манастиру Суводол

Евхаристијско сабрање у манастиру Суводол
Евхаристијско сабрање у манастиру Суводол
Евхаристијско сабрање у манастиру Суводол
Евхаристијско сабрање у манастиру Суводол

Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион посетио је 4. октобра 2014. године манастир Суводол, једну од најстаријих средњовековних светиња Источне Србије.

Саграђен почетком XI века, много пута обнављан и рушен, данас је један од најлепших манастира Епархије тимочке. У манастирској цркви Рођења Пресвете Богородице, Епископ Иларион служио је свету архијерејску Литургију, уз саслужење настојатеља Јустина и пензионисаног свештеника Спасе Павловића и молитвено учешће сестринства ове свете обитељи и верног народа.

Епископи Митрофан и Атанасије у манастиру Глоговцу

Епископи Митрофан и Атанасије у манастиру Глоговцу
Епископи Митрофан и Атанасије у манастиру Глоговцу
Епископи Митрофан и Атанасије у манастиру Глоговцу
Епископи Митрофан и Атанасије у манастиру Глоговцу

У Недељу 17.по Духовима, 5.октобра 2014. године, у манастру Глоговцу свету архијерејску Литургију служио је Епископ источноамерички г. Митрофан уз саслужење домаћина Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија.

Саслуживали су свештеници и свештеномонаси из Епархије бихаћко-петровачке, као и гост из Епархије сремске, свештеник Саво Ракита. На крају свете Литургије присутнима се обратио Преосвећени Владика Митрофан изразивши велику радост што се обрео у храму у којем је почео да открива тајну Христову, тајну Цркве и где се први пут причестио. 

Ново издање манастира Жиче

У издању Манастира Жиче, с благословом Епископа жичког г. Јустина,  изашла je из штампе нова књига Архимандрита Емилијана сименопетритског

ТРЕЗВЕНОУМНИ ЖИВОТ И ПРАВИЛА ПОДВИЖНИЧКОГ ЖИВОТА, тумачење канона Светих Отаца Антонија, Августина и Макарија.

У наставку доносимо предговор Теодора Јангуа, професора Теолошког факултета у Солуну:

Старац Емилијан Симонопетритски, у текстовима који се налазе у овој књизи, враћа се кроз Светоотачку мисао и дух учењу Светих Отаца и ономе како је Црква кроз многе векове живела у Византији.

Он тумачи Каноне који се односе на живот монахâ, такозвана Правила подвижничког живота, најосетљивијим теолошким и духовним чулом.

Др Зоран Крстић: Црква у друштву

Из штампе je изашла књига „Црква у друштву - у прошлости и садашњости“ аутора др Зорана Крстића. У наставку доносимо предговор аутора:

Широм хришћанског света 2013. година је била посвећена прослави 17 векова од Миланског едикта. Писало се и говорило о разлозима, значају и последицама за историју Европе, па и шире, толико важног „Константиновог обрта“. „Тада је почео да се обликује један нови свет, свет који је све више почињао да личи на свет у којем данас живимо“ (Р. Радић). Тај свет чији су се обриси помаљали давне 314. године је још увек наш свет. То је почетак наше културе (у социолошком смислу) у којој од онда, па до дана данашњег, живимо и која нам омогућује да формирамо специфично, наше разумевање сопствене личности, а затим и разумевање другога, разумевање живота, Бога, Његове творевине као и друштва и историје. Један од основних стубова тог нашег света, али не и једини, је јудео-хришћанско предање. Међутим, тај исти наш свет је током 17 векова доживео толико много трансформација, разноврсних, па чак и суштинских промена да се многи с правом питају да ли уопште можемо да говоримо о једној култури или је, напротив, свака потоња епоха настајала као негација претходне. Ово се питање нарочито оштро поставља у односима између традиционалног, предмодерног друштва и модерности, односно постмодерности како се карактерише савремени историјски тренутак. У неким другим хуманистичким наукама било би парадоксално и само помињање предмодерног друштва, сем као историјске чињенице, али за теологију и пре свега, практично богословље, то није случај.