Прaзник светог Јована Крститеља у Новом Саду

Прaзник светог Јована Крститеља у Новом Саду
Прaзник светог Јована Крститеља у Новом Саду
Прaзник светог Јована Крститеља у Новом Саду
Прaзник светог Јована Крститеља у Новом Саду

У понедељак, 20. јануара 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј прославио је своју крсну славу началствујући Евхаристијским сабрањем верног народа Божјег у Саборном храму у Новом Саду.

Епископу домаћину саслуживали су Преосвештена Господа Епископи: врањски Пахомије, шумадијски Јован, крушевачки Давид, бихаћко-петровачки Атанасије и јегарски Порфирије уз тринаест презвитера и једанаест ђакона.

Свети Јован - глас Господњи који позива на покајање

Свети Јован - глас Господњи који позива на покајање
Свети Јован - глас Господњи који позива на покајање
Свети Јован - глас Господњи који позива на покајање
Свети Јован - глас Господњи који позива на покајање

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је на дан Сабора Светог Јована Крститеља свету архијерејску Литургију у храму Рођења Светог Јована Претече на Централном гробљу.

Бесцени дар параклису Светог владике Николаја у Краљеву

Бесцени дар параклису Светог владике Николаја у Краљеву
Бесцени дар параклису Светог владике Николаја у Краљеву
Бесцени дар параклису Светог владике Николаја у Краљеву
Бесцени дар параклису Светог владике Николаја у Краљеву

Дана 16. јануара 2014. године, када Црква Божја прославља Светог пророка Малахију и Светог мученика Гордија, Епископ шумадијски и администратор жички г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у параклису Светог Николаја Жичког у Краљеву.

Параклис Светог Владике Николаја освештан је руком Епископа жичког Стефана 2001. године (три године пре великог, Саборском одлуком осведоченог и литургијским служењем архијереја наше Цркве потврђеног прослављења и увршћења у диптихе Светих имена великог исповедника, просветитеља и мученика новијих времена, Владике Николаја Жичког). Налази се у старом Епископском двору у Краљеву у којем је владика Николај живео и радио од 1936. до хапшења и утамничења од Гестапоа у јулу 1941. године.

Од Штедимлије до Маровића

У Маровићевим опширним изјавама о Цркви које често упућује преко медија видимо само злу намјеру политике коју он представља да се умијеша у унутрашње устројство Српске Православне Цркве.

Да је тај Господин искрен и добронамјеран према Цркви, он би се заузео за то да започне дијалог између Цркве и Државе уз потпуно међусобно уважавање, да Држава отклони неправде које је учинила Цркви, да јој врати отету имовину, да врати вјеронауку у школе онима који желе да је уче, да донесе закон о вјерским слободама којим би се регулисала права из те области у складу са општеважећим правним актима и начелима... Не чусмо од Г. Маровића ниједне ријечи о тим горућим проблемима који деценијама оптерећују Цркву у Црној Гори, а уколико се ускоро не ријеше како ваља и Држава ће имати не малу штету због тога. Маровић је својевремено обмањивао јавност у погледу власништва над црквеном имовином, не устеже се да износи разне клевете на рачун Цркве и да се бестидно мијеша у њене надлежности и унутрашње устројство.

Величанствено сабрање на Богојављенском пливању на реци Градац у Ваљеву

Величанствено сабрање на Богојављенском пливању на реци Градац у Ваљеву
Величанствено сабрање на Богојављенском пливању на реци Градац у Ваљеву
Величанствено сабрање на Богојављенском пливању на реци Градац у Ваљеву
Величанствено сабрање на Богојављенском пливању на реци Градац у Ваљеву

Богојављенско пливање за Часни крст Лета Господњег 2014., на брану реке Градац, довело је до сада највећи број учесника трке и верног народа. За Часни крст пливало је њих 45, док је у витешком надметању и духовно- културном програму уживало неколико хиљада Ваљеваца. Победник или, како је маниру смотре блиско, „први међу једнакима“,  седамнаестогодишњи ватерполиста „Валиса“ Никола Пивић. Најмлађи учесник трке је Димитрије Марковић (15), а најстарији Драгољуб Мићић (60).

Предивна је и узвишена тајна празника Богојављења. Празника, који на литургијским сабрањима изнова оживљава славу тог чудесног часа Крштења Сина Божјег- Господа Исуса Христа, Његово увођење у месијанску мисију и објаву Тројичног Бога. Празник Богојављења славимо веселећи се овде на земљи, уметношћу и витештвом. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, пету годину заредом, сабрали смо се на Богом дариваној нам реци Градац, која плени бистрином и лепотом.