Православна мисија у Сиера Леонеу

Људи се рађају, живе и умиру у незамисливим условима

Носећи се са животом, ми се молимо, одлазимо недељом у цркву, трудимо се да, што најбоље можемо, испуњавамо заповести, и искрено смо благодарни Богу за све дарове којима нас обдарује. Но, и поред тога, забринути смо за своју сигурност, страхујемо за будућност своје деце, опседнути смо уштеђевином за своје пензионерске дане. Жртве смо многобројних болести узрокованих стресом; у принципу смо незадовољни својим запослењем и задрхтимо од страха кад се загледамо у своје тело које стари. Олакшање налазимо у куповини и трошењу на себе, обнову у повременом „затезању" лица, и смисао живота кроз дружење са светом путем друштвених мрежа. Тави су проблеми развијеног света и покушаји решења тих проблема, решења „новог доба", који су неминовно осуђени на неуспех.

Упознајмо Хиландарски типик

Многобројним радовима посведочени истраживач историје српског средњег века Слободан Продић своју пажњу усмерио је ка проучавању једног у низу готово заборављених историјских извора који су, хтели ми то да признамо или не, заиста незаобилазни када је реч о проучавању историје Српске Православне Цркве.

Данас је, реално говорећи, мало оних који нешто више могу да кажу о "Хиландарском типику". Са друге стране, није мали број ни оних који нису ни знали да постоји текст овог документа доступан на српском говорном језику. Потпуно свестан овога, Продић је, у склопу својих вишегодишњих напора на пољу проучавања историјских извора везаних за 12. и 13. век, начинио дело кроз које је савременом читаоцу приближио садржај "Хиландарског типика". Истовремено, као врстан познавалац тренутног стања ствари када је реч о томе колико су данашњем човеку познати детаљи из прошлости српског народа, а поготово они који се тичу времена средњега века, Продић је начинио и изузетно прикладан одабир информација које ће, уколико се добронамерно прихвате, заиста бити од помоћи да се донекле упознамо са детаљима у вези са манастирским животом међу Србима у наведеном периоду историје.

Патријарх српски Иринеј у Каселу

У понедељак, 2. децембра 2013. године, у јутарњим часовима Патријарх српски г. Иринеј посетио је православне Србе и њихов храм Светог цара Лазара у Каселу.

Патријарха српског г. Иринеја дочекали су Срби из овог града заједно са свештеником Симоном Туркићем из Франкфурта, администратором парохије. Парохију опслужују јереји Александар Перковић и Бошко Јањић. Патријарх Иринеј се задржао у дужем разговору са свештеницима и Управом. Седници је присуствовао архијерејски заменик протојереј-ставрофор Милан Пејић.

Патријарх српски г. Иринеј у Диселдорфу

У недељу, 1. децембра 2013. године, након што је посетио храм Светог Луке у Дортминду и парохију Светог Стефана у Есену, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је храм Светог Саве у Диселдорфу.

Пре доласка у храм, Српски Патријарх посетио је градско гробље у Диселдорфу, где је недавно, после одлуке градских власти, одрђен посебан део где се сахрањују православни Срби, Грци, Руси... Порта и храм били су испуњени децом и благочестивим Србима из Диселдорфа и околине који су са духовном радошћу чекали Српског Патријарха. Испред храма у шпалиру били су рипидоносци, деца у народним ношњама као и свештеници: архијерејски намесник за Северну Рајну-Вестфалију, протојереј-ставрофор Јован Марић из Вупертала, протонамесник Славенко Савић из Ахена, јереј Драган Чолаковић из Есена и старешина храма, протонамесник Данило Радмиловић са братством - протонамесником Душком Спасојевићем и јерејом Неђељком Ђокићем.

Српски Патријарх у Дортмунду и Есену

У недељу, 1. децембра, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је храм Светог апостола Луке у Дортмунду и Црквену општину Светог Стефана у Есену.

На светој архијерејској Литургији Српском Патријарху су саслуживали Архиепископ клински г. Лонгин из Московске Патријаршије као и архијерејски заменик протојереј-ставрофор Милан Пејић, протојереј-ставрофор Ђорђе Трајковић, старешина храма, протојереј Неђо Јањић, протонамесник Данило Радмиловић, протојереј Петар Карпински, протојереј Артемије Кузненов, протонамесник Михајло Стојичић, као и протођакон Дамјан Божић и ђакон Михаило Хилменцкап. Након Литургије, архиепископ Лонгин је упознао Његову Светост са радом Конференције православних епископа Немачке.

Црквена општина у Дортмунду основана је 1985. године са благословом епископа Лаврентија. Има две парохије. Парохијско писмо се издаје шест пута годишње. Омладина се окупља једном недељно у црквеном центру и њихово учешће у животу Цркве је у порасту. Парохија има хор који сваке недеље својим певањем улепшава богослужење. Старешина храма је протојереј-ставрофор Ђорђе Трајковић, бивши професор Призренске богословије.