Митрополит Иларион: Патријарх Иринеј је учинио много за очување јединства васељенског Православља

У име Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, сабранима се после опела блаженопочившем Патријарху српском Иринеју обратио Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), који је у име пуноће Руске Православне Цркве изразио саучешће Српској Православној Цркви због великог губитка:

-Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, поштована драга браћо и сестре, поштовани господине Председниче, дозволите да у име Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила прочитам речи утехе од Његове Светости: -Са осећајем дубоке туге примио сам вест о упокојењу мог возљубљеног сабрата и саслужитеља Свјатејшег Архиепископа пећког, Митролита београдско-карловачког и Патријарха српског Иринеја. У име архипастира и пастира, монаштва, мирјана Руске православне Цркве као и у моје лично име изражавам саучешће у вези са великим губитком коју је задесио сестринску Српску Православну Цркву.

Митрополит Хризостом служио свету Литургију и помен на гробу патријаха Иринеја у крипти храма Светог Саве

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, мјестобљуститељ патријарашког трона, служио је 23. новембра 2020. године свету Литургију у цркви Светог кнеза Лазара у крипти храма Светог Саве на Врачару.

Митрополит Хризостом: Патријарх Иринеј нам је свједочио љубав и доброту Божју

Ваша Високопреосвештенства; Ваша Преосвештенства; Ваша Екселенцијо Господине Вучићу, предсједниче Републике Србије; Ваша Екселенцијо Господне Додику, српски члану предсједништав БиХ; уважени Господине Кривокапићу; Ваше Екселенције и Еминеције; часно свештенство и преподобно монаштво; благочестиви народе Божји, браћо и сестре,

Нека је вјечни покој и Царство Небеско нашем новопрестављеном патријарху и оцу нашем Иринеју. Браћо и сестре, eво нас изненада и рекао бих неочекивано поред одра  блажене успомене нашег патријарха Иринеја. Колико јуче  био је међу нама и са нама неуморно радећи и брижно бринући о Цркви Божјој у роду нашему, али и о Цркви Васељенској. Патио је и туговао због најновијих трагичних раскола и подјела у нашем Православљу. И гле, изненада, све нас затече тужна вијест о његовом упокојењу, вијест која је растужила милионе Срба широм свијета и наше хришћанске браће са истока, запада, сјевера и југа.

Председник Вучић: Патријарх Иринеј нам је оставио аманет да верујемо, волимо и радимо заједно окупљени у храму мудрости и мира

Хвала вам, Ваша Светости, оче наш, на свакој речи којој си нас подучио, на љубави коју си усадио у нас, на мудрости коју смо пратили. Остаће Србија на твом путу, свесна да је сваки други пут, пут пропасти, верна твом делу, твом храму, окупљена око твојих циљева. То нам је обавеза, то нам је услов, то нам је заједничка жеља, од данас подељена, а иста, на небу и на земљи. Вјечнаја памјат, учитељу, саборниче и оче.

Једно време се завршило. Само овоземаљско. Време Патријарха мудрости и љубави, време разума, време онога који је толико одговарао опису из Павлове посланице Јеврејима: Јер такав нам требаше поглавар свештенички; свет, безазлен, чист и одвојен од грешника. Његова Светост Патријарх српски Иринеј склопио је очи онако како је и живео. У миру, са собом, Богом, са Црквом и људима. У миру са сопственим животом, посвећеном Богу, још од детињства у Видову крај Чачка, још од првих одлазака у манастире у Овчарско-кабларској клисури, школовања у Богословији у Призрену, Богословском факултету у Београду, до монашења и рукоположења за владику - и тада је бескрајно заволео Ниш - и каснијег избора за Патријарха Српске Православне Цркве. Тај живот је имао јасне циљеве: Бога, љубав и Србију. И не мање од тога, целокупан српски народ, ма где да живи. И његов Бог је био Бог разума, онај који прашта, који разуме, који воли. Бог свих нас, онај који не дели, него спаја, онај који нас учи и који нас чува.  

Милорад Додик: Република Српска је била Патријархова кућа једнако као и Србија

Патријарх је имао љубави за нас и радо нам долазио. Долазио је омиљен међу нама а у исто време домаћин. Дакле, долазио на своје и код својих, па би било погрешно речено да је био гост. Република Српска је била његова кућа, једнако као и Србија. Он је био пастир свих нас. Могу рећи да је он био тај који је брисао све границе међу нашим државама, градовима, регијама, међу нама. То јесте снага наше Цркве вековима, да надилази и превазилази границе, међе и време.

Окупљени данас изнад одра блаженопочившег Патријарха српског Иринеја испуњавамо његову свештеничку жељу: да се окупљамо и држимо заједно. Не само када су овакви догађају у питању, већ да се као народ сабирамо и у вољи као и у невољи. Данас нас је сабрао његов одлазак, а једанест година сабирали су нас његови доласци. Зато могу слободно рећи да је наш Патријарх имао ту снагу и ту моћ да нас сабере и држи заједно како нас у Републици Српској тако и нас из Српске са нашим народом у Србији. У Бања Луци би нам говорио да је за Републику Српску и Србију најважније јединство, вера у Бога и љубав према отаџбини и човеку.