Издавачка кућа Каленић: Огледи о историји Руске Цркве

Издавачка установа Епархије шумадијске обавештава да је из штампе изашло ново издање вредне историје Руске Цркве, чији је аутор Антон Владимирович Карташов.

Након првог тома, чија почетна тачка јесте „анализа предања о проповеди Светог aпостола Андреја Првозваног на Руси, а завршна казивање о синодалном периоду руске црквене историје током XVIII века“ (Предговор, В. Пузовић), други том се наслања на синодални период и завршава приповешћу о царевању Павла I (1796-1801).

Крстовдан у Придворном храму Светог Симеона Мироточивог

Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, шеф Кабинета Патријарха српског, началствовао је 18. јануара 2022. године, на Крстовдан, светом архијерејском Литургијом у Придворном храму Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији српској у Београду.

Саслуживали су архимандрит Нектарије (Самарџић) из Епархије британско-скандинавске; протосинђел Нектарије (Ђурић), главни секретар Светог Архијерејског Синода; ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Православне Цркве; и ђакон Никола Костић.

Вулгарна порука на зиду храма у Подгорици

Порука непримјерене садржине исписана је на цркви Вазнесења Господњег поред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Старјешина Саборног храма протојереј-ставрофор Драган Митровић о вандализму је обавијестио полицију и комуналну полицију која је обавила увиђај.

Шокирани смо, просто не можемо да вјерујемо да постоји неко ко би испољио овакву мржњу према Српској православној цркви и према светињи Божијој. Такође, оно што морамо напоменути јесте да се овакав степен вандализма и скрнављења светиње први пут дешава, будући да овако нешто никада није исписано на цркви Вазнесења Господњег коју су још подигли 1928. године припадници насеља подгоричког Момишићи у славу Бога и ради свог спасења и својих предака и потомака.

Саопштење Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке

По одлуци Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке због тешке епидемиолошке ситуације у нашој земљи отказао је учешће у организацији манифестације Пливање за Часни Крст, која је требала да се одржи на Крстовдан, 18. јануара 2022. године, на базену СЦ Ташмајдан, а у којој је требало да учествују ђаци београдских основних школа. 

Спортски савез Београда и Градски секретаријат за спорт и омладину, који су намеравали да буду суорганизатори ове манифестације, такође су одустали од њене реализације. Међутим, до нас су дошле информације да извесне невладине организације, које немају структурну везу са Српском Православном Црквом, намеравају да упркос тешкој епидемиолошкој ситуаццији, ипак, организују ову манифестацију. Наглашавамо да за то немају благослов Цркве, а да родитељи децу шаљу на сопствену одговорност. 

Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке

Слава параклиса у Владичанском двору у Новом Саду

Параклис Светог Василија Великог у Владичанском двору, током двадесетих и тридесетих година прошлога века, био је храм руске избегличке заједнице у Новом Саду, где су вршена свакодневна богослужења са учешћем верног народа.

У навечерје празника Обрезања Господњег и спомена на светог Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске, у четвртак, 31. децембра / 13. јануара, почела је прослава престоног празника параклиса у Владичанском двору у Новом Саду. Празнично вечерње је служио протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, а саслуживао је ђакон Мирослав Николић, управник Ризнице Епархије бачке. Молитвено учешће у празничном вечерњем богослужењу су узели Преосвећена господа епископи бачки Иринеј и мохачки Дамаскин.

Интервју Патријарха српског г. Порфирија за „Међународни живот”, часопис Министарства спољних послова Руске Федерације

Разговор је објављен на страници interaffairs.ru на сам дан празника Рождества Христовог,  чиме је  учињена велика част нашој Цркви

1. Ваша Светости! Ове године сте обележили 60. рођендан, а претхдоно сте изабрани за Патријарха српског. Дозволите да Вам честитам како јубилеј, тако и устоличење.

За мене је изузетна привилегија могућност да општим са читаоцима вашег утицајног и реномираног часописа. Веома сам захвалан на томе. Ову прилику морам да искористим да вашу публику крупним словима подсетим на вековне везе Српске Цркве, a Црква није друго него сав крштени народ Божји, са Русијом. Нећу говорити ни о средњовековљу, ни о добу грофа Саве Владиславића Рагузина, чак ни о читавом двадесетом столећу који је обележен страдањем, али и снажењем и продубљивањем братских односа доласком избеглих Руса у Србију и у друге наше области јер су, ево, за последње две и по деценије трећег миленијума, те везе још више оснажиле на економском и политичком, а наравно на духовном пољу постале чвршће, рекао бих, него икада пре.